06. 12. 2022.

Novosti najbitnije informacije...

Otkako se sve veći broj naših interakcija seli u virtuelni prostor i na internet, tako su i profesionalci koji pokušavaju da prevare ili opljačkaju građane postali „ispeglaniji“. Poslednji u nizu takvih slučajeva jeste pravljenje lažnog Facebook profila banke Intesa, o čemu je sama banka obavestila svoje klijente i javnost.

Ideja kreatora ove stranice bila je da korisnici društvene mreže lajkuju, šeruju i komentarišu objave kako bi zauzvrat, navodno, dobili dupliranje sume na svojim računima.

Banka je u saopštenju pozvala klijente da se ne odazivaju na ovakve i slične poruke, a sve u cilju zaštite bezbednosti njihovih podataka, navodeći da su preduzeti svi koraci kako bi dalji skandali bili sprečeni.

Ipak, čini se da preduzimanje koraka nije neka novost, a još manje upozorenje za one koji se bave prevarama na internetu i da svakog dana postoji novi način da se dođe do nove žrtve.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zoran Nikolić, ovde nije tema da li je došlo do povrede zakona – jer evidentno jeste, već je pitanje i problem kako doći do počinioca ovog krivičnog dela.

„Kao i svuda, postoje ljudi kojima je jedini cilj da nas prevare“, kaže Nikolić, dodajući da takvi ljudi u današnje vreme traže najbolji način na koji će ostvariti cilj.

Prema rečima našeg sagovornika, saveznik na koga računaju jesu nesmotrenost, brzopletost ili čak iznenadna sreća koju osete građani koji su obavešteni da su, na primer, dobili 8.000 evra ili devizni priliv.

Kod sličnih poruka koje nam sugerišu da nešto uradimo da bismo nešto dobili, naglašava Nikolić, uvek treba da se „upali lampica“.

Koliko god mehanizmi bili različiti, ono što bi trebalo da bude zajedničko za sve jeste da potrošači razumeju da se poverljivi podaci nikako ne bi smeli dostavljati na ovaj ili slične načine, kao i da treba dobro da znaju ko može i sme da im ih traži.

„Onda kada potrošači budu malo oprezniji i prestanu da veruju svim tim ponudama i iznenadnim izlivima sreće, jer toga nema, prestaće da se obaziru na takve poruke i ponude“, naglašava Nikolić.

Zato bi jedina ispravna reakcija koju bi svako trebalo da preduzme kada dobije poruku da je nešto dobio – apsolutno ništa! U suprotnom, ukoliko se pokrene bilo kakva reakcija, preuzme aplikacija ili se odgovori na poruku, onaj ko to radi učinio je sebe ranjivim, naročito kada se to radi na mobilnim telefonima koji ne poseduju – ili bar ne svi – antivirusne programe.

Sve to skupa moglo bi, prema rečima našeg sagovornika, dovesti do nesagledivih posledica.

„To samo znači da nema besplatnog ručka“, ističe on.

Takođe, napominje i da je dostavljanje osetljivih podataka definisao zakon i da je jasno ko sme da ima uvid u njih, a ko ne, što se stalno mora iznova ponavljati građanima. Tim pre što, kako je rekao, sajber kriminal ne poznaje granice.

Kada je reč o samoj banci Intesa, Nikolić ne vidi preveliki problem koji bi mogao da utiče na njenu reputaciju budući da je dobro poznato na koji način ona komunicira sa klijentima.

Izvor: Biznis.rs

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za
zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.