Od 1. juna nijedna kafa na policama u radnjama neće smeti da nosi taj naziv ukoliko u njoj ima makar i gram ječma, žira, graška, lebleblije... Novi pravilnik koji stupa na snagu za nedelju dana striktno je definisao šta sme da se zove "kafa", a šta će na ambalaži morati da imaju pakovanja koja pored kafe imaju i drugi sadržaj.
I sada se pod imenom "kafa" nude brojni proizvodi različitog kvaliteta i sadržaja, sa različitim dodacima, koje proizvođači često prećutkuju. Najčešće to rade male privatne pržionice, ali i ovakvoj praksi samo što nije došao kraj. Od juna, pod imenom "kafa" moći će da se prodaju samo oni proizvodi napravljeni isključivo od zrna kafe. To je predviđeno pravilnikom koji je usvojen pre više od godinu dana, a koji sada stupa na snagu.
Pravilnik vrlo jasno kaže da se prava kafa može zvati "kafom", a da sve ono što ima i druge sadržaje, mora biti jasno naznačeno i na ambalaži.
Praktično, ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini veći od 50 odsto, proizvod će nositi naziv "Proizvod na bazi kafe sa (na primer) ječmom". Ako je udeo kafe manji od 50 odsto, takav proizvod će, recimo, morati imati naziv "Proizvod na bazi ječma sa kafom". I ta informacija se mora nalaziti na prednjoj strani pakovanja.
Pravilnik definiše i šta sve može da bude zamena za kafu i navodi da su to: ječam, raž, pšenica, ječmeni slad i slad drugih žitarica, cikorijino korenje, rogač...
Novi Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda usvojen je još u decembru 2020. ali njegova primena odložena za 31. maj 2022. kako bi proizvođači imali vremena da usaglase svoju proizvodnju sa novim propisom. Tako su svi proizvođači kafe u Srbiji, kojih ima ukupno 460, u koje spadaju i velike kompanije, ali i male pržionice, imali 18 meseci da prilagode poslovanje.
Pravilnik će biti u interesu i potrošača ali i proizvođača tvrde poznavaoci.
- Sa ovim načinom deklarisanja svi proizvođači koji proizvode kafu na pravi način, koji imaju u svom portfoliju viši kvalitet mogu da opravdaju to i cenovno na tržištu. Može da se napravi razlika između proizvoda od čiste kafe i drugih proizvoda od kafe“, kaže sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović.
Koliko pijemo kafe
Istraživanja ukazuju da zaposleni u Srbiji ne mogu bez kafe. Rezultati više anketa ukazuju da 75 odsto zaposlenih dnevno popije makar jednu šoljicu kafe tokom radnog vremena, a taj broj je često i veći.
Kada se sve sabere i oduzme, može se zaključiti da se u Srbiji na poslu dnevno popije oko 5.500 šoljica kafe.
Izvor: Blic