Baka Nadežda ima 86 godina, penziju od 17.000 dinara i račun na 106.670 dinara za naddušek-prostirku i jastuk "sa magnetima". Ima i 24 rate od po 4.444,58 dinara koje joj Fond PIO uredno skida od penzije. Samo nema svoj primerak kupoprodajnog ugovora, niti mogućnost da od ove kupovine odustane. Od penzije, priča za portal N1 njena unuka, baka jedva plaća lekove, račune i hranu. "Ne znam ni kako je trgovac uopšte sklopio ugovor sa njom - pošto ona primerak nije dobila. A ne znam ni odakle trgovcu - firmi Eterna Vita group - bakin JMBG, pošto kod nje ne stoji nijedan dokument, svi su kod mene, u mojoj kući. I lična karta, i zdravstvena knjižica, i sva bakina zdravstvena dokumentacija. Nisam ni znala ko je prodavac, dok nisam dobila informaciju od PIO fonda", ogorčena je unuka Ana Dimitrijević, koja živi u selu kraj Zaječara. Odgovore od firme, ni posle upita mejlom i poziva na fiksni i mobilni telefon - nismo dobili. Isto je i sa Fondom PIO, koji ima ugovore sa trgovačkim firmama.
„Otišla sam na odmor, nisam bila tu, i trgovac je došao kod bake i prodao joj magnetni naddušek i jastuk. To je bilo u periodu između 4. i 9. jula, a baka ne može da se seti kada tačno. Ja, inače, živim u susednom selu i baku redovno obilazim. Ona je , rekla mi je, potpisala ugovor, a da ni sama ne zna zašto. Lepo je pričao sa njom, kaže mi misleći na trgovca. Ali mu nije dala nikakav dokument, čak ni stari ček od penzije“, kaže Ana Dimitrijević.
Upravo zato Anu čudi kako je trgovac došao do bakinog jedinstvenog matičnog broja, koji mu je neophodan za ovakvu vrstu ugovora, gde Fond PIO automatski rate skida sa penzije. Najteže je, kaže, bilo saznati – s kim je potpisala ugovor i koliko će sve to da je košta.
„Ona nije znala kako se zove firma. Trgovac nije ostavio nijedan primerak ugovora, a takođe ni formular za odustanak od kupovine. Zato nisam mogla da reagujem i u zakonskom roku odustanem od kupovine za 14 dana. Mada, znam da je po zakonu taj rok, u stvari, godinu dana, pošto trgovac nije ostavio taj formular“, navodi Ana.
Kada je konačno od Fonda PIO dobila informaciju o kojoj firmi je reč, 14 dana od kupovine je prošlo.
„Jednostavno nije bio ostavljen nikakav papir koji bi ukazao na to ko je prodavac i kome bih ja mogla odmah da vratim robu. Kako bih saznala ko je prodavac robe, svakodnevno sam zvala telefonom PIO fond u Zaječaru ne bi li me obavestili koje preduzeće je stavilo administrativnu zabranu na bakinu penziju. Tek 26. jula me je PIO fond obavestio da je stavljena administrativna zabrana od strane Eterna Vita group DOO. Odmah istog trenutka sam ih nazvala, objasnila im situaciju i pitala kako i na koji način da im vratim robu“, navodi Ana.
Potom su je, dodaje, uputili na pravnu službu.
Reč na reč: rasprava sa pravnikom
„Smiren razgovor se pretvorio u raspravu i ubeđivanje oko papirologije. Pravnik tvrdi da su papiri – ugovor i formular o odustanku ostavljeni, ja da nisu, gde on meni drsko navodi da ‘koliko moje nije, toliko njegovo jeste’ i da slobodno možemo da idemo na sud. Nakon mojih navoda da ću to pokrenuti i sudskim putem, jer je baka veoma potresena i ne može to da im plaća, pravnik mi je rekao da robu pošaljem odmah, lepo upakovanu i napišem odustanak od kupovine koji će baka potpisati, a on će raskinuti ugovor čim kod njega dođe potpisan primerak odustanka od kupovine. I to sve da uradim i pošaljem najkasnije do petka 29. jula jer oni posle idu na kolektivni godišnji odmor“, navodi Ana.
Istog trenutka je, kaže, sastavila obrazloženje i dokument o odustanku od kupovine, baka je potpisala i istog dana im poštom poslala po dva primerka obrazloženja i odustanka, „zajedno sa dobro upakovanom robom“.
„Odgovor od firme Eterna Vita dobila sam 3. avgusta. U njemu stoji da se reklamacija odbija, jer nije u zakonskom roku od 14 dana! U njihovom odgovoru u zaglavlju stoji bakin matični broj, za koji ne znam odakle im je, jer bakina celokupna dokumentacija stoji kod mene kući“, navodi Ana Dimitrijević.
Ni para, ni ugovora, ni robe
Epilog ove priče je da baka Nadežda prima za četvrtinu manju penziju zbog ove obustave, da i dalje nema ugovor o kupoprodaji, a sada ni pomenuti naddušek i jastuk sa magnetima koji je – vraćen trgovcu.
„Trgovac je u dopisu kojim odbija reklamaciju naveo da proizvode koje sam im poslala mogu da preuzmem u sedištu kompanije – na beogradskoj adresi“, navodi naša sagovornica.
Podnete prijave
Kada je saznala da je baka potpisala „neki ugovor“ na “ ne zna koliki iznos“ , i da je trgovac robu ostavio bez ambalaže i originalnog pakovanja, Ana Dimitrijević je prvo pozvala policiju. Oni su je uputili na tržišnu inspekciju.
„Moja prijava tržišnoj inspekciji je zaprimljena i trenutno je, kažu mi, u procesu rešavanja“, poslednja je informacija koju Ana dobila od inspektorke.
Firma ćuti – ili je na odmoru
Iz Eterna Vita grupe portal N1 nije dobio odgovore ni posle šest dana od upita mejlom.
U firmi se niko ne javlja ni na fiksni telefon, niti na mobilni telefon pravne službe.
Konkretne odgovore nismo dobili ni od Fonda PIO, koji ima ugovore sa raznim trgovačkim preduzećima. Te firme penzionerima nude kupovinu uz plaćanje na rate, a Fond se, putem aktiviranja administrativne zabrane na penziju, stara da se te rate po kupoprodajnim ugovorima – plaćaju.
Šta kaže zakon
Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), za portal N1 podseća da, kada trgovac potrošaču kod ovakve prodalje na daljinu (van poslovnih prostorija prodavca) ne ostavi formular – obrazac za odustanak od kupljene robe, rok za odustanak nije više 14 dana već – celih godinu dana.
„Teret dokazivanja da je obrazac o odustanku uručen potrošaču je uvek na trgovcu“, ukazuje Alfirović.
Izgled tog obrasca je propisalo ministarstvo i izjava o odustanku mora biti data na posebnom obrascu i nju trgovac potrošaču mora da da zasebno ili može da se nalazi na poleđini ugovora, nikako ne u nekom uglu.
„Međutim, trgovci sve češće u samom ugovoru o kupoprodaji navode da potrošač potvrđuje da mu je uručen i obrazac o odustanku“, navodi Alfirović.
Tada je, dodaje, malo otežano dokazivanje potrošača da nije primio obrazac. Ali, nije nemoguće iako, kako ponavlja, trgovci uvek smišljaju nove načine da zaobiđu zakonska rešenja.
„Zato i upozoravamo potrošače – potpis na ugovor nikako ne stavljati dok se dobro sve ne pročita“, kaže Alfirović.
Kada je reč o mogućoj zloupotrebi ličnih podataka – ako trgovac nije imao uvid u lični dokument, a raspolaže ličnim potacima potrošača, prava adresa je, dodaje – poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.
Šta se preko PIO fonda plaća na rate
Prema podacima sa sajta Fonda PIO, penzioneri na rate, putem administrativnih zabrana koje im se mesečno stavljaju na penzije, mogu da plate usluge i proizvode u oblasti zdravstva, turizma, zatim kod javnih komunalnih preduzeća, ali i da kupe robu široke potrošnje.
„Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je sklopio ugovore sa preduzećima za prodaju robe na kredit, udruženjima građana i javnim preduzećima, tako da penzioneri imaju mogućnost plaćanja administrativnom zabranom, odnosno plaćanja na rate, pri kupovini robe široke potrošnje, medicinske opreme i optičkih pomagala, za nabavku zimnice i ogreva, za plaćanje pogrebnih troškova i turističkih usluga“, stoji na sajtu PIO fonda.
U oblasti robe široke potrošnje, prodaje se zaista – „široko“: od ogreva, zimnice, bele tehnike, malih kućnih aparata, dečjih igračaka, ali i masažera, magnetnih podloga i filtera za vodu, dušeka, jastuka, posteljine, kozmetičkih i tekstilnih proizvoda.
Na spisku je i firma za „prodaju i naplatu uređaja za čišćenje i osvežavanje vazduha“, koja je penzionerima o kojima je portal N1 pisao prodala usisivač za 2.949 evra.
Konkretni slučaj okončan je u korist penzionera, ali – brojni stariji građani i dalje otplaćuju preskupe usisivače, prostirke sa magnetima, filtere za vodu, jastuke koji hlade, masažere i razne druge predmete zbog kojih nikada sami ne bi ušli ni u jednu prodavnicu.
Izvor: N1