Kada neko nudi robu koja je mnogo jeftinija od iste u standardnim prodavnicama, to je prvi razlog za sumnju – ne potpisivati ugovore koji nisu kompletni.
Kako je osamdesetšestogodišnja penzionerka iz okoline Zaječara s mesečnim primanjima od 17.000 dinara postala žrtva prevare, pa joj se sada svakog meseca sa računa skida oko 4.500 dinara, još se utvrđuje. Poznato je da je bez ikakvih dokumenata potpisala ugovor o kupovini van poslovnih prostorija, po kome je od jedne firme kupila prostirku i jastuk s magnetima za oko 107.000 dinara i ove proizvode bi navodno trebalo da otplaćuje naredna 24 meseca. I dok njena porodica, kako prenose domaći mediji, ovih dana pokušava da sazna detalje ove transakcije i uz pomoć inspekcije nastoji da raskine ugovor, postavlja se pitanje na koji način građani, posebno stariji, koji su najčešće i žrtve prodavaca, mogu da se zaštite, od dobro obučenih i veštih prodavaca koji krše domaće propise i već godinama na isti način varaju starije sugrađane i prodaju im proizvode lošeg kvaliteta po izuzetno visokim cenama. Bilo je ovakvih primera mnogo, a većina prevarenih potrošača javljala se našoj redakciji za pomoć. Bilo je tu kupovine usisivača za oko 70.000 dinara, posuđa od navodno nerđajućeg čelika, a u stvari je reč o jeftinim kineskim šerpama, pa do raznih prostirki, jastuka i posteljine s navodno medicinskim svojstvima. I u svim slučajevima isti scenario – uporni i vešti prodavci nude ponudu koja se ne odbija, otplatu robe na što više rata i različite poklone kao mamac za kupce. Slučajevi su, dakle, slični, model prodaje identičan, plaćanje pouzećem, kurir koji ne čeka da kupac proveri sadržaj paketa i telefon koji je nedostupan ili se na njega niko ne javlja, makar 14 dana, koliko je rok za predomišljanje od kupovine. Da ne govorimo o problemima penzionera kojima se rate uzimaju s računa, pa ne postoji način da prekinu ovaj ugovorni odnos.
Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije (NOPS) kaže da postoji problem i osnovna razlika između ovdašnjih i potrošača iz razvijenih zemalja.
– Osnovna stvar koju bi trebalo da imaju u vidu čim se suoče s ovom vrstom prodaje jeste da imaju posla s obučenim osobama koje su utrenirane da ih prevare – kaže Nikolić. On objašnjava da kada neko nudi robu koja je mnogo jeftinija od iste u standardnim prodavnicama, to je prvi razlog za sumnju. To je signal da nešto nije u redu, zbog čega bi kupac odmah trebalo da se raspita da li je prodavac koji s njim kontaktira registrovan i da mu traži sve podatke.
– Trgovac mora biti registrovan, jer ako nije, onda kupac pospešuje sivu ekonomiju i velika je verovatnoća da će imati probleme. Zatim razmislite da li vam ta roba uopšte treba, čak iako vam se ponuda učini primamljivom, dajte sebi vremena. Jedan dan da razmislite, pitate ukućane. Ako vam trgovac kaže da je to poslednja prilika, ne nasedajte i to je razlog da posumnjate da mu namere nisu iskrene. Propustite priliku, bolje i to nego da budete prevareni – objašnjava Zoran Nikolić.
Šta u slučaju da se kupac odluči da kupi, kako bi onda trebalo da reaguje i na šta da obrati pažnju? U NOPS-u kažu da u tom slučaju mora da insistira da dobije račun na kome su svi podaci o prodavcu. Trebalo bi da uz račun dobije i obrazac za odustanak od kupovine jer na to ima pravo bez obrazloženja 14 dana od kupovine.
– Kupovati od registrovanih trgovaca znači biti siguran da u slučaju da nešto ne bude u redu potrošač može da se zaštiti jer to zakon tako nalaže. I još jednom podsećamo da je važno informisati se o ovoj vrsti kupovine – zaključuje Nikolić.
Potrošačke organizacije stalno upozoravaju da je sve veći broj primedaba potrošača koji su žrtve trgovaca koji nude različite proizvode sa zdravstvenim efektima. Ova roba, poput prekrivača, masažera, ali i uređaja za čišćenje, koje su dobro obučeni trgovci ranije nudili na prezentacijama, sada se prodaje tako što oni pozivaju kupce telefonom i tako im predstavljaju ponudu koja se „ne odbija”. Obično je reč o prodaji robe na više rata, uz obavezne poklone, a kada se oni odluče da kupe, roba se ubrzo isporučuje na kućnu adresu.
Kupci nikako ne uspevaju da raskinu taj ugovor, niti da stupe u kontakt s prodavcima. Oni skreću pažnju, posebno starijima, na sve prisutniju prodaju raznih pokrivača, masažera i sličnih proizvoda koje im uvežbani prodavci nude u svim krajevima Srbije. Izuzetno je važno da znaju da u ovakvim vrstama trgovine postoji zakonski rok od 14 dana za odustanak bez ikakvih posledica, a ukoliko ne uspeju, mogu da se obrate za pomoć pravnicima koji rade u okviru Savetovališta za potrošače. Inače, u ovakvim ugovorima ima dosta nepravilnosti, a najčešće je to što im prilikom kupovine nije priložen i obrazac za odustanak od kupovine na koji imaju pravo po zakonu. U potrošačkim organizacijama podsećaju da je važno znati da u slučaju da trgovci koji robu prodaju van poslovnih prostorija kupcima ne dostave ovaj obrazac, kupci imaju pravu da od ugovora o kupovini odustanu u roku od godinu dana.
Izvor: Politika