Potrošači u Srbiji i ove godine svoj dan obeležavaju u znatno drugačijim okolnostima u odnosu na prethodne godine. Nakon globalne pandemije koja je u znatnoj meri uticala na promene svakodnevnih navika, prosečan potrošač, danas je suočen sa brojnim izazovima. Odlazeći u kupovinu, na dnevnom nivou se presabira koliko je šta poskupelo i kojim proizvodima je smanjena gramaža. Za neupućene, ova poslovna praksa pojedinih proizvođača ima i svoje novo ime – šrinkflacija (pojava kada se zapremina ili veličina proizvoda doslovno smanji a cena ostane ista)
Zakonodavni okvir u velikoj meri je unapređen, usklađen i postavljen tako da u teoriji svakom prosečnom potrošaču pruža čitav niz mehanizama za zaštitu prava, garantovanih propisima kojim se uređuje čitava oblast. A kakav je subjektivni osećaj potrošača, pitanje je za svakoga od nas.
Od nedavno, potrošačima je na raspolaganju mehanizam za vansudsko rešavanje sporova sa trgovcima, gde je učešće trgovaca zakonska obaveza. Potrošačke organizacije su i dalje prisutne kao prva i glavna kontakt tačka od koje sve počinje, pa neretko i trnovit put zaštite njihovih prava. Uskoro se očekuje i usvajanje registra „ne zovi“ koji ima za cilj da pomogne ugroženim potrošačima da se izbore sa sve većim brojem nasrtljivih trgovaca koji pozivaju telefonom, organizuju prezentacije i sl. a na kojima, najčešće penzionerima, prodaju robu upitnog kvaliteta po nerealno visokim cenama. Takvi i brojni drugi trgovci koji čine sitne prekršaje, na dnevnom nivou, od skoro se kažnjavaju direktno, putem prekršajnog naloga, po ugledu na prekršaje u saobraćaju.
Nastavlja se ekspanzija online trgovine i elektronskih servisa, koja velikom brzinom menja svakodnevne navike potrošača, a sve češće se govori i o veštačkoj inteligenciji. Procvat online trgovine, sa sobom nosi brojne izazove, a jedan od glavnih je kako se izboriti sa sve većim brojem nelegalnih trgovaca, kako informisati potrošače i podići svest o značaju kupovine od strane registrovanih prodavaca u smislu zaštite njihovih prava, koje najčešće i nema kada je prodavac neregistrovan i posluje mimo zakona.
Rešenje za dobar deo problema mogla bi biti kolektivna tužba, za čije se uvođenje NOPS zalaže godinama. Ova pravno sredstvo, pokazalo se kao delotvorno i efikasno u situacijama gde su protivzakonitim postupanjem trgovca povređena prava velikog broja potrošača, a prisutno je u brojnim državama.
Jedan od izazova sa kojim se suočavaju nosioci zaštite potrošača, svakako je nepoštena poslovna praksa na čijem suzbijanju je izuzetno malo urađeno, kao i pitanje zaštite konkurencije i sprečavanja zloupotreba dominantnog položaja na tržištu. Imajući u vidu isprepletanost i suštinsku nerazdvojivost zaštite potrošača i zaštite konkurencije, kao i činjenicu da se nepoštena poslovna praska sve češće javlja kao uzrok povrede prava potrošača, mišljenja smo da bi najefikasniji način za njeno suzbijanje bio i proširivanje zakonskih ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije u oblasti zaštite potrošača.
Zbog svega navedenog, NOPS se prethodnih godina u više navrata obraćao nadležnim organima i institucijama u želji da ukaže na potrebu i neophodnost uspostavljanja i jačanja saradnje za Komisijom za zaštitu konkurencije, međutim svaki oblik saradnje sa Komisijom je izostao.
S poštovanjem,
Goran Papović,
Predsednik NOPS-a