Prema podacima Svetske banke – Srbija je na 79. mestu po paritetu kupovne moći, ispred Hrvatske, Slovenije, BiH, Crne Gore i Albanije.
Kina ima, prema podacima Svetske banke (SB) za 2022. godinu, najbolju ekonomiju u svetu po paritetu kupovne moći. Ovaj parametar služi za upoređivanje životnog standarda zemalja tako što se određuje koliko je nacionalne valute potrebno za potrošačku korpu izračunate u američkim dolarima. Iako smo decenijama na ovom mestu gledali SAD, svetska ekonomija se promenila, pa je Amerika ostala iza Kine, a slede Indija i Japan, dok je na petom mestu Rusija koja drži prvo mesto u Evropi.
Srbija je, prema ovoj statistici, napredovala, pa na ovoj listi zauzima 79. mesto, ispred Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije. Statistika nije idealna, ali je metodologija priznata u svetu, pa se ova pozicija naše zemlje može tumačiti i ovako i onako.
Prema podacima Evrostata Srbija se prošle godine našla na dnu lestvice u odnosu na prosečnu potrošnju u Evropskoj uniji. Prema paritetu kupovne moći naša država 2022. godine bila je na nivou od 53 odsto prosečne potrošnje koju beleži EU. S druge strane, bruto društveni proizvod po glavi stanovnika, takođe po paritetu kupovne moći iznosio je 44 odsto BDP-a Evropske unije. Slična situacija bila je i 2021, iz čega proizilazi da kupovna moć nije povećana.
Dr Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da mi ne možemo da se poredimo sa najrazvijenijim zemljama sveta, ali da je važno da se posmatramo u odnosu na region i ako smo tu prvi dobro je.
– Nismo mi tu bili doskora, isplivali smo. Ali to je delimično i zbog politike jakog dinara. Već nekoliko godina je evro na istom nivou. Može da stoji na tom nivou jer imamo priliv od naše dijaspore i direktnih stranih investicija na nivou od oko 10 odsto bruto društvenog proizvoda. Ne treba da budemo nezadovoljni, Slovenci i Hrvati realno sigurno žive znatno bolje od nas, ali ovo je statističko poređenja i dobro je da smo najbolji u okruženju – navodi Savić. Dodaje da se statistika uzima okvirno. A prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, više od 20 odsto građana u Srbiji je u riziku od siromaštva, dok je oko šest procenata u apsolutnom siromaštvu. Cene životnih namirnica su više i utisak potrošača je da su mnogi proizvodi jeftiniji u okruženju i Evropi nego kod nas. Bez obzira na podatke o statističkoj korpi utisak je da sve manje možemo da kupimo za raspoloživi novac.
Prosečna potrošačka korpa je u maju iznosila oko 99.000, a prosečna neto zarada oko 86.000 dinara. Za minimalnu korpu trebalo je izdvojiti 52.000, a minimalna isplaćena plata je bila oko 40.000 dinara.
Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, kaže za „Politiku” da je najnoviji izveštaj SB ipak pokazatelj statistike i da je potrebno da se uzme u obzir još parametara kako bismo dobili realnu sliku.
– Podaci koje obrađuje SB upoređuju se na osnovu izveštaja vlada, pa ta slika može biti ponekad i „ulepšana”. U Srbiji jedan od osnovnih uporednih parametara je naša potrošačka korpa koja nije realna. Zato ove podatke treba uzeti sa rezervom. Statistika pokazuje jedno, ali standardi koji se koriste od zemlje do zemlje nisu univerzalni, a i podaci se na nacionalnom nivou obračunavaju drugačije – objašnjava Rajić.
Realniji je pokazatelj zarada po glavi stanovnika i to je kriterijum relevantan da pokaže kako građani žive, bez obzira na razvijenost ekonomije i na želju zemalja da prikažu da je situacija dobra. Rajić dodaje da nije loše da se Srbija tako predstavlja jer je to korisno i za buduće investicije.
Smatra da je naš problem inflacija koja je veća u odnosu na države u okruženju. Prema statističkim podacima zarade su nam nominalno veće, ali se realno vidi da je kupovna moć pala. To pokazuje i podatak da je promet u trgovinama na malo u junu pao za šest odsto u odnosu na isti period prošle godine.
– Po statistici smo ispred drugih, ali svi vidimo da to nije u stvarnosti tako. Korpa koju obračunavamo nije realna jer u savremenom životu tročlane porodice učešće troškova usluga, na primer, nije na tako niskom nivou. Korpa, pravljena još pre nekoliko decenija nije prilagođena ni onlajn kupovini, ni novim trendovima u potrošnji – zaključuje naš sagovornik.
Mladen Alfirović, iz Nacionalne organizacije potrošača (NOPS), navodi da se ne može reći da potrošači žive bolje u odnosu na prošlu godinu i da je kupovna moć veća.
– To nam pokazuje i statistika potrošačkih prigovora koju mi vodimo. Primećujemo sve više onih koji se žale na cene, kako osnovnih namirnica, tako i robe široke potrošnje. Slažemo se sa ocenama ekonomista da je sadržaj prosečne potrošačke korpe zastareo i da mora da se prilagodi novim trendovima i navikama potrošača, posebno zbog velikog rasta onlajn trgovine i veće zastupljenosti usluga. Primećujemo da je sve više kupaca koje zanima cena, da se žale na akcije, a to je pokazatelj lošijeg standarda – napominje Alfirović.
Izvor: Politika