23. 02. 2024.

Novosti najbitnije informacije...

Konferencija Narodne banke Srbije povodom prezentacije Izveštaja o inflaciji imala je i deo posvećen trgovinskim lancima, a bogami i Komisiji za zaštitu konkurencije i Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine.

Naime, prema analizi finansijskih izveštaja pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, trgovinske marže su u 2022. godini bile za 36,6 odsto više nego u 2019. godini.

Stopa trgovinskih marži se konstantno povećava, sa 24,8 odsto u 2019. na 26,8 odsto u 2022. godini, „što sa drugim faktorima utiče na više cene. Povećanje marže prisutno je kod svih prodajnih lanaca“, navodi se u analizi.

Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, ocenila je da su marže u trgovini značajno prasle i da odmažu u vraćanju inflacije u granice cilja.

„Pet trgovinskih lanaca diktira uslove pod kojima će neko proizvoditi. Oni imaju veću pregovaračku moć i tu moć duž celog lanca snabdevanja koriste da bi povećali maržu više nego što zahteva pokriće troškova. Inflacija je gubitak za sve nas. Ne može ona nekom biti brat, a nekom rat. NBS plaća najveću cenu inflacije povlačeći likvidnost i plaćajući više od pet odsto za to“, napomenula je Tabaković.

Ona je istakla da se trgovci pridržavaju prakse stare više od decenije da naplaćuju nezvanične takse da proizvođač uđe u trgovinski lanac, pa zvanične takse da se proizvod nađe na vidljivim policama.

„Rokovi plaćanja dobavljačima, pre svega prehrambenih proizvoda, duži su nego što je ugovoreno i što je zakonom dozvoljeno“, osula je paljbu po trgovcima guvernerka, dodajući da su je kolege u banci upozorile da to „može biti opasno po nju“.
Takođe je ocenila da zato neki prodavci se odlučuju da prodaju robu iz kamiona, rizikujući inspekcije i kazne.

Ona se osvrnula na analizu marži Ministarstva trgovine koja nije uzela u obzir da je Merkator u 2020. i 2021. godini imao gubitke, a prošle godine jedva profit zbog „znamo čega“, aludirajući verovatno na probleme u okviru konsolidacije Fortenova grupe.

Ona je „nežno“ zamolila Komisiju za konkurenciju da „ukoliko ima kapaciteta“, ponovo napravi analizu trgovinskih marži, kao što je to uradila 2017. i 2018. godine uz komentar da jedino konkurencija obezbeđuje jeftinije proizvode.

S druge strane, ona je ocenila da nema osnova za uvođenje nekakvog poreza na ekstraprofit kao što se to najavljuje u Italiji, kao i da NBS ne može da natera banke da smanje kamatne stope, pozivajući ljude da snose odgovornost za svoje odluke.

Prema rečima Željka Jovića, viceguvernera NBS, za šest meseci ove godine, rast neto prihoda banka dominantno objašnjava rast prihoda od kamata, pre svega zbog rasta euribora i belibora.
On je takođe ocenio da oko trećine rasta prihoda se odnosi na prihode od repo operacija Narodne banke Srbije, što je cena monetarne politike.
Prema njegovim rečima, naknade i provizije nisu dale značajan doprinos rastu neto prihoda banaka.

Prema podacima NBS, za sedam meseci ove godine, nerezidentima vlasnicima kompanija u Srbiji je isplaćeno 965 miliona evra na ime dividendi, što je oko 300 miliona evra više nego u istom periodu prošle godine.
Do kraja godine očekuje se da će vlasnici na ime dividendi povući iz Srbije oko 1,9 milijardi evra, dok je prošle godine to iznosilo 1,7 milijardi evra.

Najveće profite, pa i dividende, prošle godine ostvarili su sektori rudarstva, prerađivačke industrije, trgovine i finansijski sektor, odnosno banke.

Izvor: Danas

Novosti - Naslovi - Iz novina - Potrosac.info

Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za
zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.