Građani Srbije iste proizvode neretko plaćaju i duplo više nego komšije iz regiona. Razlog su trgovinske marže, za koje ekonomisti jednoglasno kažu da su ogromne. Visina marže je poslovna tajna trgovinskih lanaca i oni imaju pravo da ih ne otkrivaju, međutim, jasno je da one nisu u nekim uobičajenim okvirima zemalja EU. Naši sagovornici tvrde da marže idu i preko 100 odsto.
Neki od najpopularnijih srpskih proizvoda u našoj zemlji su skuplji nego u komšiluku. Tako u Crnoj Gori potrošači isto dugotrajno mleko kupuju za 116 dinara, dok je u Srbiji njegova cena 150 dinara. Dakle, više od 40 odsto.
Ista situacija je i sa uvoznim proizvodima. U Srbiji građani maslinovo ulje „Monini“ plaćaju duplo više nego isto ulje i iste količine u Torontu, iako se Beograd nalazi bliže „Monini“ fabrike.
Ovakvih primera je mnogo. Lista je nepregledna.
Iako su trgovinske marže u Srbiji oduvek tajna, jasno je da su one u mnogim slučajevima daleko više nego u okruženju.
U zemljama Evropske unije, one se kreću između 10 i 20 odsto.
Prema zvaničnim podacima NBS, trgovinske marže grupe od pet najvećih maloprodajnih lanaca robe široke potrošnje, veće su bile u 2022. u odnosu na 2019. godinu – za čak 36,6 odsto. Stopa se, dodatno, konstantno povećava.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da u našoj zemlji marže idu i preko 100 odsto.
Objašnjava da kupci kroz marže plaćaju niz stvari, a da to i ne znaju.
Recimo, rastom euribora trgovcima su porasle rate kredita i tada su, kako pretpostavlja naš sagovornik, trgovci dodatno podigli marže.
„Dakle, potrošači plaćaju sve finansijske probleme trgovaca, čak i uvećane rate kredita“, priča Papović.
Kontrola marži mora da postoji, tvrdi Papović i dodaje da je tržište u Srbiji neuređeno i da kontrola apsolutno izostaje.
Izvor: nova.rs