До краја године требало би да се јавно објаве имена оних трговаца и компанија који су више од три пута одбили да испоштују оправдане приговоре потрошача, као и оних које нису желели да уваже рекламацију иако је купац био у праву
Црна и бела листа трговаца, пружаоца услуга и свих других на тржишту који долазе у додир са потрошачима требало би да се појаве до краја ове године. Именом ће бити наведене све оне фирме које су више од три пута одбиле да испоштују оправдане приговоре потрошача, које нису желеле да уваже рекламацију иако је купац био у праву, као и они који су кршили права купаца.
Али, биће именовани и они на чије услуге примедби није било или су их увек позитивно решили и тако изашли у сусрет потрошачима. Црне и беле листе састављају водеће организације потрошача у Србији, а право да то раде дато им је новим прописима из области заштите купаца. У Београду то чини Центар потрошача Србије, у Војводини Удружење за заштиту потрошача Војводине, а за подручје Шумадије, западне, јужне и источне Србије тај посао обавља Организација потрошача Србије.
Ко се налази на тим листама није могуће сазнати док поступак не буде завршен, али, како сазнајемо, највише разлога за бојазан да се нађу на црној листи имају поједини мобилни оператери, продавци спортске опреме, нарочито скупих патика, али и трговци техничким уређајима. Ништа боље неће проћи ни неки од сервисера и мајстора. Још се јавно не излази са именима фирми које претендују за врх црне листе у сва ова три региона, али у свакој од организација потрошача потврђују исто – када листе буду готове и објављене, потврдиће се правило да нема горе казне за трговца и произвођача од јавне осуде потрошача.
Ипак, оно што у овом периоду ваља обезбедити јесте потпуна објективност у прављењу таквих спискова, као и немогућност утицаја великих компанија на оне који свакодневно бележе приговоре потрошача и покушавају да их реше.
Вера Вида, председница Центра потрошача Србије (ЦЕПС), каже за „Потрошач” да ова организација припрема такозвану и црну и белу листу за територију града Београда.
– Према евиденцији ЦЕПС-а, које има саветовалиште већ две године, највише пријава потрошача односи се на мобилну телефонију, односно на квалитет мобилних телефона које добијају уз пакете и на њихово сервисирање, као и на услуге у мобилној телефонији. Друга на листи је обућа, односно најчешће патике које коштају и више од седам или осам хиљада динара, а за које поједини трговци потом одбијају да прихвате рекламацију – каже Вера Вида, додајући да следе приговори на техничке уређаје, а потом и на разне услуге, попут водоинсталатера, мајстора, као и на услуге у туризму.
– Ми у просеку месечно имамо између 200 и 300 притужби потрошача, а од тога се на поједине фирме односи и по 20 или 30 пријава. Успевамо да неких 70 или 80 одсто решимо у корист потрошача, али има трговаца и пружаоца услуга који су једноставно искључиви и не желе ни да дискутују. Зато ће на црној листи писати који трговци највише пута нису изашли у сусрет потрошачима, иако су њихови захтеви били оправдани. А бела листа ће донети називе оних фирми којима се најмање приговара. Тај посао ћемо завршити до краја ове године – каже наша саговорница.
Поставља се, међутим, питање да ли је тешко остати објективан у формирању црне, али и беле листе?
– Не, нама у ЦЕПС-у то није тешко. Ми сваког дана разговарамо и са потрошачима и са трговцима и имамо јасну слику стања на терену. Нико не може да нам приговори, ниједан трговац нас није поткупио, нити ће. Водимо доследну евиденцију са свим подацима трговаца и потрошача и нико не може да нам каже да смо нешто измислили – закључује Вера Вида.
Горан Паповић, из организације која исти посао обавља на територији Војводине, каже да се увелико ради на формирању листа.
– Ми смо већ смо објавили имена појединих фирми на црној листи и ту су они који три или више пута нису одговорили потрошачима на оправдан захтев, односно рекламацију. Бела листа још није формирана и њу не објављујемо јер је мали број потрошача који је похвалио некога. Ипак, посао још није готов – каже Паповић.
Када листе буду комплетиране, додаје он, стално ће се мењати у складу са новим приговорима потрошача и оних који буду одбијали да изађу у сусрет купцу који има оправдану рекламацију. И Паповић тврди да је неутралност обезбеђена.
– Ово је максимално објективно, нема никаквих утицаја на нас и ништа није наручено. Сви докази се налазе у нашем удружењу. Ту су све пријаве потрошача и не постоји могућност да се на црној листи нађе неко ко можда само једном није поступио у складу са оправданим приговором – рекао је он, објашњавајући како тачно поступа организација када се грађанин пожали на проблем.
– Најпре нам се потрошач пожали, а ми проверимо да ли је његова жалба оправдана. Уколико јесте, контактирамо с трговцем са којим постоји проблем, а обратимо се и надлежној инспекцији. Уколико после свега тога не добијемо никакав одговор или трговац одбије да сарађује, он ризикује да се нађе на црној листи, а ми имамо права да то и објављујемо – истиче Паповић.
Слично је и у централној Србији. Зоран Дукић, руководилац регионалног саветовалишта за подручје Шумадије, западне, јужне и источне Србије, потврђује да се пишу црна и бела листа.
– О ставу поводом тога ћемо се договорити и све регулисати на састанку ове три потрошачке организације које имају регионалне центре. Тада би требало да видимо на који начин ћемо тачно то објавити. Да ли ћемо за почетак ићи са позитивном, а касније са црном листом. Јер је и позитивна листа заправо црна уколико се на њој не налазите – каже Дукић.
Проблеми потрошача у овом делу земље, каже он, не разликују се много од оних које имају купци у Београду и Војводини.
– И код нас је ситуација слична. Ту су мобилни оператери и патике и друга обућа, али је све већи тренд питања везаних за рекламације код беле технике и одбијања трговаца да замене уређај већ га упорно изнова поправљају. Они ризикују да доспеју на црну листу. А процедура је и код нас иста. Добијемо пријаву потрошача, а потом посредујемо између њега и трговца или дамо савет уколико је једино то потребно. Потом упознајемо трговце са проблемом и укажемо на то шта би и како требало одрадити и упутимо их да измене своју одлуку. У већини случајева у томе имамо успеха – рекао је Дукић.
Izvor: Politika, 20.09.2011.