Da kupovna moć građana Srbije spada među najniže u regionu, najbolje pokazuje odnos prosečnih zarada i cena osnovnih životnih namirnica koje važe u zemljama bivše Jugoslavije. Slovenci, na primer, za prosečnu platu mogu da kupe tri puta više mleka nego mi, Hrvati mogu da pazare gotovo duplo više šećera ili brašna, dok Crnogorci za prosečnu zaradu mogu da kupe oko 30 kilograma piletine više nego Srbi.
Svakim danom korpa sve praznija
Sa prosečnim zaradama od oko 376 evra Srbija po visini plata u regionu zauzima pretposlednje mesto. Iza nas je jedino Makedonija, dok su pored Slovenije i Hrvatske, koje po visini zarada ubedljivo prednjače, ispred nas i Crna Gora i BiH.
Ono po čemu Srbija spada među lidere regiona jesu su cene osnovnih životnih namirnica, pre svega šećera i mleka. Naime, u ovdašnjim supermarketima šećer u proseku košta 111 do 113 dinara po kilogramu, što je za oko desetak dinara skuplje nego u Podgorici ili Skoplju.
Dugotrajno mleko se u glavnim gradovima regiona prodaje po ceni koja se kreće od 70 do 80 dinara po litru, dok u ovdašnjim marketima za litar ovog mleka potrošači treba da izdvoje od 86 do 90 dinara.
Za skupu hranu u Srbiji, kaže Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, treba da zahvalimo lošim privatizacijama u prehrambenom sektoru i trgovačkim i prerađivačkim lobijima koji određuju cenovnu politiku u Srbiji.
- To što nam je mleko najskuplje u regionu nisu krivi primarni proizvođači, već mlekare i trgovci koji od prodaje ovih proizvoda skidaju kajmak – kaže Cvijanović
Sličnog stava je i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koji ističe da je neobjašnjivo da u zemlji koja svake godine beleži rast prinosa hrana bude najskuplja.
- Srbija nema slobodno tržište i ucenjena je visokim proizvođačkim cenama i trgovačkim maržama. To uostalom potvrđuje i činjenica da u Srbiji ne posluje nijedan od top 10 trgovinskih lanaca, kao što su “Kora”, “Aldo”, “Lidl”, koji neće da dođu na neorganizovano tržište kao što je naše – kaže Papović. 
Jedina osnovna životna namirnica koja u Srbiji košta manje u odnosu na zemlje okruženja trenutno je ulje. Međutim, i pored niže cene, ovaj proizvod ne možemo da priuštimo onoliko koliko mogu stanovnici pojedinih susednih zemalja.
Slovenci za jednu prosečnu platu mogu da pazare 166,38 litara više nego Srbi, Hrvati 100 litara, dok Crnogorci za platu mogu da kupe 46,38 litara više nego građani Srbije. Još poraznije zvuči da čak i Makedonci, koji imaju najniže zarade u regionu, za jednu prosečnu zaradu mogu da pazare više šećera nego što to mogu građani Srbije, dok mleka mogu da kupe isto ili više.
Vojislav Stanković, stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije, ističe da je cena šećera u ovdašnjim radnjama nerealna, i da svi relevantni ekonomski pokazatelji govore da ova namirnica trenutno u maloprodaji ne bi trebalo da košta više od 95 dinara po kilogramu.
I ulje je, kaže Stanković, u ovom momentu preskupo, s obzirom na to da je cena ovogodišnjeg suncokreta u odnosu na lane pala za 25 odsto.
Izvor: Blic, 03.10.2011.