Protiv masovne primene štedljivih sijalica su pojedini zdravstveni stručnjaci, ali i ekolozi koji tvrde da su one navodno opasne po život, a u nekim slučajevima i da su uzročnik teških bolesti. Tako su recimo, stručnjaci berlinske laboratorije „Alab” utvrdili da ove sijalice, kada su upaljene, ispuštaju kancerogene hemikalije fenol, naftalen i stiren.
– Oko tih sijalica se stvara električni oblak i ne bi ih trebalo koristiti u zatvorenim prostorima, a definitivno ne blizu glave – upozorio je Andreas Kirhner iz „Federacije nemačkih inženjera”.
Do sličnih rezultata došli su i izraelski istraživači sa Univerziteta u Haifi, koji kažu da ove sijalice mogu, ako se dugo koriste, da izazovu rak dojke.
Međutim, profesor Elektrotehničkog fakulteta Miomir Kostić tvrdi da štedljive sijalice nisu opasne po život i da ne mogu ugroziti ljudsko zdravlje. On dodaje da bi do problema moglo da dođe ukoliko bi se ove sijalice razbile.
– Štedljive sijalice u sebi sadrže veoma malu količinu žive i to do tri miligrama, pod uslovom da su ih proizvele renomirane kompanije. Svaka takva sijalica, ako se slomi, mogla bi da predstavlja opasnost po čoveka. Međutim, to nije ništa ozbiljnije od loma bilo kog drugog uređaja i objektivno predstavlja zanemarljivu opasnost – kaže Kostić.
Lomom štedljivih sijalica živa može da dospe u zemlju i vodu i tako zagadi naše okruženje. Naročito je opasan metil žive koji preko ribe dospeva u čovekov organizam, gde bi mogao da izazove vrlo ozbiljna oboljenja.
– Žive ima i u uglju koji sagoreva u termoelektranama, pa promoteri štedljivih sijalica s razlogom tvrde da manja potrošnja električne energije, koja je rezultat upotrebe štedljivih sijalica, dovodi do redukcije emisije žive u atmosferu koja je veća od njenog sadržaja u štedljivim sijalicama – objašnjava Kostić.
On kaže da ove sijalice proizvode ultraljubičasto zračenje, koje srećom ne napušta sijalicu. Prema njegovim rečima, najbolje sijalice koje odgovaraju ljudskom oku su obične sijalice sa užarenim vlaknima, koje će biti povučene sa tržišta i u našoj zemlji.
Cena štedljivih sijalica je mnogo veća od običnih i zbog ekonomske situacije građani će pre da kupe obične sijalice.
Jedan od nedostataka štedljivih sijalica je taj što je potrebno više desetina sekundi da bi počele da proizvode deklarisanu količinu svetlosti. Stručnjaci preporučuju da se one ne koriste u kupatilu i ostalim vlažnim prostorijama jer mogu brzo da pregore. Sličan efekat se postiže i u zatvorenim lampama, ako se koriste sa prigušivačima svetlosti i senzorima pokreta. Njihov vek se značajno smanjuje ukoliko se često isključuju i uključuju.
Bojan Kovačić, direktor Agencije za energetsku efikasnost, smatra da će poklonjenih 120.000 sijalica smanjiti potrošnju električne energije u našoj zemlji za 1,7 miliona kilovat-sati za mesec dana.
On je izračunao da štedljiva sijalica od 23 vata daje istu svetlost kao standardna sijalica od 100 vati, a da je godišnja ušteda više od 134 kilovat-sata. Obične sijalice daju do osam puta jaču svetlost i traju šest puta duže nego obične.
– Nije čudno što mnoge zemlje apeluju na potrošače da koriste sijalice sa oznakom „A” umesto „E” koje su najefikasnije, ali su i skuplje – kaže Kovačić.
Značajan pozitivan uticaj masovne primene štedljivih sijalica je i manje zagrevanje planete – oko 70 odsto struje u Srbiji proizvodi se u termoelektranama, a manja potrošnja električne energije dovela bi do manje emisije ugljen-dioksida, koji odlučujuće podstiče efekat staklene bašte. Redukuje se i emisija sumpornih i azotnih oksida u atmosferu.
Neophodno organizovano prikupljanje i recikliranje
Miomir Kostić kaže da će veliki problem biti gde će se posle upotrebe odlagati sijalice. On napominje da u svakom stanu ili kući ima po nekoliko takvih sijalica zbog čega je bitno da se organizuje njihovo prikupljanje i odlaganje.
– Ako se baca u kontejner onda postoji velika opasnost da živa završi u zemlji i toga bi ljudi trebalo da se plaše. Bojim se da se ne ponovi situacija poput one sa neonskim sijalicama, koje i sada završavaju u kontejneru sa ostalim otpadom, a trebalo bi da se posebno odvajaju – kaže Kostić.
Izvor: Politika, 28.10.2011.