Због веома великог броја рекламација потрошача на квалитет патика познатих светских произвођача, из Србије је светској организацији потрошача – Consumers International упућен захтев у којем се указује на овај проблем.
Из Националне организације потрошача Србије (НОПС), која је и упутила овај апел, напомињу да ће се посебна пажња посветити званичним увозницима како би се утврдило ко и на који начин увози и пласира обућу на српско тржиште.
И у извештајима која регионална саветовалишта редовно шаљу Министарству пољопривреде и трговине наводи се да највећи број потрошачких притужби се односи на спортску обућу, односно патике и зимску, односно обућу за снег и кишу.
У НОПС-у истичу и да је рекламација, односно замена обуће која пукне у гарантном року од шест месеци готово немогућа мисија.
Светској организацији потрошача, због веома великог броја приговора на квалитет патика реномираних светских произвођача, из Србије упућен захтев у којем се указује на овај проблем
– У Закону о заштити потрошача јасно стоји одредба о доказивању саобразности, односно исправности робе. У првих шест месеци од куповине тај терет је на трговцу. То практично значи да они морају да докажу да је неки пар патика у складу са његовом наменом, односно да они докажу како, где и чиме је потрошач узроковао оштећење – објашњава Зоран Николић, потпредседник НОПС-а, али додаје да то у пракси бива потпуно другачије.
– Сви увозници имају склопљене уговоре са акредитованим лабораторијама за испитивање. Оне тај посао углавном обављају у складу са акредитацијом и према стандарду SRPS G.B1.035. Али тај стандард ни најмање не упућује на испитивање узрока несаобразности робе, а посебно њеног настанка. Такво испитивање врши се „органолептички”, односно слободном проценом радника лабораторије, који даје стручно мишљење. Оно, са друге стране, није обавезујуће за трговце, па трговац сам може да одлучи о исходу рекламације. На овакав начин он је потпуно скинуо са себе одговорност, заклањајући се иза извештаја као нешто што је коначно – истиче Николић.
Он додаје и да је најгоре то што, на пример, нико не зна колико савијања може да издржи ђон на патикама. А, то је, како каже, један од основних података, јер се на тај начин продаје производ који заправо и не испуњава захтеве квалитета. Или не постоји ниједан доказ да их испуњава.
– Поједини трговци чак и немају уговоре са акредитованим лабораторијама, већ сами стварају комисије које углавном негативно решавају сваки приговор потрошача – каже Николић.
Замена – немогућа мисијa
Него, да видимо како то изгледа у пракси. Потрошач уложи приговор трговцу.
– Онда он шаље обућу на стручно мишљење одређеној лабораторији (Југоинспект), која у свом званичном извештају наводи да „рекламација купца није оправдана, јер производ задовољава услове квалитета који се захтевају стандардом SRPS G.B1.035”. Дакле, примена стандарда који се односи на паковање и означавање производа од готове коже и крзна примењује се на патике које нису израђене од тих материјала – закључује наш саговорник.
Шта чинити док не одговори Светска организација потрошача
Николић каже да је у најави доношење новог стандарда за испитивање квалитета обуће и одеће.
– До тада, стварамо базу података о несавесним трговцима, односно онима који не уважавају оправдане рекламације потрошача бар у првих шест месеци од куповине. На тај начин јавност ће бити објективно обавештена, чиме се ствара предуслов за функционално право на избор. Тада ће сви они који поступају на овакав, крајње непослован и безобзиран начин схватити шта значи изгубити поверење потрошача – кажу у НОПС-у.
Савети из министарства:
Прва адреса за приговор – трговац
У Сектору за цене и заштиту потрошача Министарства пољопривреде и трговине саветују да уколико купац примети оштећење на обући у року од шест месеци од куповине, на пример, патике или ципеле пукну, а обућа која је декларисана као обућа за кишу пропусти воду, треба да се обрати трговцу. Он мора одмах или најкасније у року од 15 дана да одговори потрошачу на захтев.
– Препорука је да потрошач изјави рекламацију у писаном облику, како би имао доказ када је то учинио. Ако трговац не одговори у писаном облику, у року од 15 дана од пријема рекламације и не обавести потрошача о решењу, прописана је новчана казна у износу од 300.000 до 2.000.000 динара – кажу у министарству.
Оправка или замена
Уколико трговац рекламацију усвоји, потрошач има право избора: оправка или замена за нови пар обуће, а уколико то није могуће онда има право на снижење цене или раскид уговора, објашњавају у министарству.
– Када трговац одобри рекламацију и потрошач добије нови пар обуће, а тај нови пар се поново одлепи или се распарају шавови на патикама, потрошач има право на раскид уговора и повраћај новца, с обзиром на то да је већ покушао да своје право оствари оправком или заменом – објаснили су.
На шта обратити пажњу
На основу наших прописа, увозник и трговац робу морају да декларишу као:
► кућну обућу
► обућу за суво време
► обућу за кишу
► спортску обућу
Потрошачи морају да обрате пажњу на податке из декларације, па и да уколико им је потребно додатно објашњење затраже од трговца прецизније информације, јер се може десити да роба својим изгледом наводи на закључак да има одређена својства, али да их заправо нема, какав је случај са гуменим чизмама. То што су направљене од гуме не значи да не пропуштају воду, а тај податак мора бити на декларацији.
Назовите саветовалиште
Када рекламација буде одбијена и трговац не жели да замени обућу, већ нуди оправку, потрошач може да се обрати једном од три регионална саветовалишта за заштиту потрошача. Она имају задатак да помогну купцу пружањем правних савета, писањем приговора трговцу и посредовањем између трговца и потрошача како би се проблем на што бржи и једноставни начин решио.
Потрошачи се, у зависности од тога ком региону припадају, могу обратити једном о три саветовалишта, сваког радног дана од 10 до 14 часова:
► Регион Београда – телефон: 062-755-253, и-мејл:
► Регион Војводине – телефони: 021-6313-600 и 021-6314—600, и-мејл:
► Регион централне Србије – телефон: 035-241-516, и-мејл:
Обратите се Центру за медијацију
Уколико ни то не успе, предстоји судска заштита купца. Али пре започињања судског поступка, потрошач има могућност да покуша и вансудско решавање спорова. Један од начина је и медијација. На основу одлуке директора Центра за медијацију, за потрошачке спорове чија је вредност до 40.000 динара, медијације се обављају бесплатно. За спорове који прелазе ову вредност плаћа се накнада за рад у поступку медијације према тарифнику Центра за медијацију.
Телефони Центра за медијацију су 011-3287-294 и 011-3287-296.
Извор: Политика, 21.11.2011.