До сада није било свеобухватне, независне и упоредне анализе квалитета производа приватних робних марки трговаца, тврде у НОПС-у – Те производе свакодневно контролишемо, поручују из водећих ланаца
Каквог су квалитета трговачке марке, којих сада има у свим супермаркетима? Да ли то што су јефтиније од производа које купујемо годинама значи да су лошијег квалитета или не? И ко је уопште задужен за њихову контролу, нека су од питања која су нам упутили читаоци.
У потрази за одговором „Потрошач” је разговарао са представницима водећих трговинских ланаца у Србији, али и Националних организација потрошача Србије (НОПС).
Ту су „премија” у „Максију” и „Темпу”, „к плус” у „Идеи”, „добро” у ДИС-у, „меркатор” у „Меркатору”, „баш баш” у „Универекспорту”… Каквог су квалитета?
У НОПС-у истичу да свеобухватан одговор на то питање још није могуће дати.
НОПС најављује анализе
– Ми немамо сасвим сигурну потврду тога да ли је квалитет производа трговачких марки идентичан квалитету брендираних производа, јер до сада компаративна анализа квалитета трговачких марки није рађена. Зато не знамо са сигурношћу да ли је нижа цена на уштрб квалитета или нам нижа цена тих производа указује да су огромне марже на свим другим артиклима. Због тога, ми сада настојимо да нађемо средства и да први пут у Србији урадимо такву анализу – каже за „Потрошач” Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.
Трговци, са друге стране, тврде да су производи које продају под својом марком врхунског квалитета. Додуше, од свих питања која смо слали трговинским ланцима углавном су најкраћи били одговори на она која су се односила на контролисање квалитета приватне робне марке. Неки на то питање нису ни одговорили…
– Предуслов сарадње са произвођачем артикала приватне робне марке је да се производња обавља у складу са неким од међународно прихваћених стандарда за квалитет и безбедност намирница. Пред почетак сарадње, са произвођачем се усагласе и договоре критеријуми квалитета и безбедности, који се у току сарадње периодично контролишу. Ове провере усаглашености подразумевају физичко-хемијска, хемијска, микробиолошка и сензорна испитивања, за које ангажујемо акредитоване лабораторије – објаснили су у компанији „Делез Србија”, у чијем саставу послују „Макси” и „Темпо”, док у „Идеи” напомињу да су они ти који контролишу цео процес израде приватне марке.
– Уговором са произвођачима приватне марке регулисано је питање здравствене исправности и стандарда квалитета у складу с важећим прописима – каже Викторија Радојевић, директорка маркетинга у „Идеи”.
И у „Универекспорту” за „Потрошач” кажу да се квалитет ових артикала контролише у акредитованим лабораторијама.
– Контрола се обавља у процесу уговарања артикала, приликом пласмана на тржиште и континуирано у току њихове продаје – рекли у у „Универекспорту”, док су у ДИС-у истакли да се „свакодневно испитује квалитет приватне марке”.
Ко их производи
Једна од највећих непознаница потрошача, када је о трговачким маркама реч је – ко их производи. Ако десетине различитих прехрамбених производа носи исти назив, то не значи да долазе из исте фабрике. На сваком паковању, међутим, мора да буде наведено ко те артикле прави.
– Производе „премија” израђују домаћи и инострани произвођачи, какви су „Млекопродукт”, „Имлек”, „Кикиндска млекара”, „Свислајон”, „Јафа”, „Данубиус”, „Јухор”, „Беохемија” , „Моравка” и други – рекли су у „Максију”, а сличан је рецепт и других трговаца. Сви раде и са великим и са малим произвођачима.
– Сарађујемо и са великим и са малим произвођачима за производњу своје марке, односно са свима који могу да испоштују количине и да задрже квалитет, па тако радимо са „Нектаром”, „Беохемијом” или „Далијом” од већих и са фирмама „Племић комерц” или „Екоп” од мањих – објашњава Иван Шулеић, директор маркетинга ДИС-а.
У „Универекспорту” додају и да ови производи на њихове рафове углавном стижу са домаћих фабричких трака.
– Претежно су заступљени домаћи произвођачи, са око 85 одсто свих уговорених артикала. Реч је о произвођачима који поштују Хасап и Исо стандарде – објаснили су.
Колико их има
Због беспарице и нижих цена, производи трговачких марки све се више продају. У понуди су тек пет година, а понегде већ чине и петину промета.
– Производи наше робне марке „добро” учествују у укупном промету са 20 одсто и производи марке „укуси Србије” са 0,5 одсто, што је 20,5 одсто и највеће је учешће од свих малопродајних ланаца у Србији. Укупно имамо 400 артикала робне марке „добро” и 60 артикала марке „укуси Србије” – каже Иван Шулеић из ДИС-а.
На полицама малопродајних објеката „Меркатор” и „Рода” налази се више од 950 производа трговачке марке „меркатор” који су распоређени у 10 линија.
– У укупном промету приватне марке учествује са 14,83 одсто, а има их неколико хиљада – рекли су у „Максију”.
Асортиман „Идеине” приватне марке има око 2.000 производа и то у малопродаји 1.600, а у велепродаји 400. У „Универекспорту” се налази 310 артикала робних марки, што је 2,5 одсто укупног асортимана.
Колико су јефтинији
Преглед трговачких рафова показује да, иако су и даље јефтинији, разлике у ценама између производа трговачких марки и брендираних производа нису више тако велике као пре две године.
У трговинским ланцима кажу да су они, у просеку, од 15 до 40 одсто јефтинији. У реалности, то је од 10 до 20 одсто.
– Производи робне марке „добро” спадају у производе средњег квалитета који имају најнижу цену. Односно имају нижу цену од најјефтинијег мање квалитетног сличног производа у рафу и ценовно се разликују од производа сличног квалитета око 20 одсто – рекао је Шулеић.
Заступљени и у велепродаји
У компанији „Метро кеш енд кери” кажу да у асортиману својих приватних робних марки имају 790 производа који су произведени у Србији од чега је 570 прехрамбених производа, а 220 непрехрамбених.
– Ми и извозимо и продајемо те производе из Србије у девет европских земаља, односно у Бугарску, Аустрију, Хрватску, Мађарску, Румунију, Чешку, Словачку, Украјину и Молдавију. У њихову производњу укључено је 75 домаћих произвођача, а неки од њих су „Свислајон”, „Фудленд”, „Фригогранд”, „Беохемија”, „Хемигал” и други – кажу у „Метроу”.
На рафове стижу по наруџбини трговаца
Производи трговачких, односно приватних робних марки су такозвани ПЛ производи (private labels). На рафове супермаркета стижу по директној наруџбини трговаца и реч је о производима који се пласирају искључиво у једном трговинском ланцу.
Код нас постоје од 2006. године, а на Западу неколико деценија. Тамошњи трговци су у пласману ових производа тада нашли рецепт за ниже цене, будући да су их продавали без рекламе и у јефтинијој амбалажи.
Да ли би спајање „Меркатора” и „Агрокора” угрозило конкуренцију
У таквој ситуацији би постојала опасност од формирања дуопола у Србији, јер бисмо са једне стране имали „Делез”, а са друге удружену „Идеју” и „Меркатор”
Док се све више прича о регионалном спајању „Меркатора” и „Агрокора”, поставља се питање какав би то утицај имало по стање конкуренције у нашој земљи. Тиме би и други и трећи трговац у Србији постали део једног великог система.
У саставу хрватског „Агрокора” су наша „Идеа” и „Конзум” у Хрватској и Босни, док „Меркатор” у Србији поседује и ланац „Рода” супермаркета. Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржише, сматра да би у таквој ситуацији постојала опасност од формирања дуопола у Србији.
– Са једне стране имали бисмо „Делез”, а са друге удружену „Идеју” и „Меркатор”. Међутим, уколико се подстиче долазак нових трговаца, па осим „Лидла” наврати и „Карфур”, који је већ хтео, па одустао, могла би се избећи замка нарушавања конкуренције – објашњава Стевановић, док слично мисли и Горан Паповић из НОПС-а.
– Ако говоримо о регионалном удруживању „Агрокора” и „Меркатора”, то би се одразило и на „Идеју” и „Меркатор С” , што може да угрози конкуренцију у Србији, па и да дође до злоупотребе доминантног положаја. Треба веома пажљиво пратити све што се дешава – сматра Паповић.
Према последњим подацима који су били доступни јавности, а које је у децембру прошле године изнела ревизорско-консултантска кућа „Дилојт”, највећи ланац у Србији са готово 835 милиона евра прихода у 2009. години био је „Делта макси”. Следе „Меркатор” са 429 милиона евра и „Идеа” са 363 милиона. У региону је највећи играч хрватски „Агрокор”, а на другом месту је словеначки „Меркатор”.
Стефан Деспотовић
објављено: 25.11.2011.
Izvor: Politika, 28.11.2011.