Понуда рибе и посних намирница обогаћена је у већини трговинских ланаца, али и у рибарница и на пијацама, а готово сви трговци ове производе нуде по нижим ценама. Ни „дивљи” препродавци не бирају место и време када ће да изложе ову врсту робе, а инспектори саветују да рибу и производе од рибе потрошачи треба да купују само у регистрованим објектима.
– Требало би пазарити само у продавницама које имају расхладне витрине или базене. Важно је и да прочитају декларацију на којој су наведени подаци о произвођачу, увознику, дистрибутеру као и рок употребе и услови чувања. Треба избегавати куповину ван продавница, у кофама на тротоарима и пазарити само у регистрованим рибарницама – рекли су у Ветеринарској инспекцији.
И лекари препоручују грађанима да свежу рибу пазаре искључиво на местима где постоје правилни услови за њено чување, јер тротоар то свакако није.
– Свежа риба мора да има бистре очи, црвенкасте шкрге, крљушти које су светле, чврсте и не отпадају. На притисак прста рибље месо мора да буде чврсто, нелепљиво и еластично. Никако не сме да има неугодан мирис. Треба је чувати у леду и не треба је излагати топлоти – кажу лекари, додајући да се у неким случајевима симптоми тровања поквареном рибом јављају се веома брзо после конзумације. Стомачне тегобе и повишена телесна температура, најчешћи су и први знаци тровања рибљим месом.
Две трећине рибе на нашем тржишту потиче из увоза, док је свега једна трећина домаће производње. Они који буду похрлили у рибарнице и супермаркете куповаће ослић који нам углавном стиже из Аргентине и скушу из Ирске. Конзерве су напуњене тајландском и мароканском сардином и туњевином, док из Јадранског мора углавном добијамо сардину. Према подацима трговинских ланаца, увозна смрзнута риба стиже на наше трпезе и из Шпаније, Кине, Вијетнама и Републике Српске, а трговци нуде и рибу из домаћих рибњака и река. Шаран који купујемо је најчешће наш, а слично је и са пастрмком. Лови се у водама у планинским пределима западне Србије.
Ослић и туњевина су купцима прихватљиви због цене, а скуша је, процењују стручњаци, добра јер спада у такозване масне рибе и због састава је нутритивно једна од највреднијих риба.
Подаци показују да просечан Србин рибу конзумира два до три пута ређе од једног Европљанина. Наши суграђани годишње поједу између пет и седам килограма ове врсте меса. У државама Европске уније тај просек је око 15 килограма, док становник Јапана или Исланда поједе и по 60 или 70 килограма рибе у току једне године.
С. Д.
Извор: ПОЛИТИКА