Oprez: Pronašli rupe u zakonu - Banke deru na kvarno

Novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga naterao je banke da ukinu određene provizije klijentima, ali su se neke od njih vrlo brzo dosetile kako da, ne kršeći propise, zarade na nekim drugim stvarima. Troškovi održavanja računa naprasno su u pojedinim bankama porasli i za 20 odsto, pa umesto 250 klijenti sada plaćaju 300 dinara. Neke banke su išle čak dotle da su uvele slanje opomene zbog neplaćene rate kredita koje, verovali ili ne, košta 400 dinara iako stižu poštom i ne mogu baš toliko da koštaju. Takođe, ako je rok za uplatu bio 10. u mesecu, sada kazna stiže i ako date novac, recimo, 10. ujutru.S obzirom na pozamašan broj klijenata banke su na taj način, ne samo nadoknadile izgubljeno, već i dodatno zaradile od 5. decembra, kada je počeo da se primenjuje novi zakon.

- Bio sam šokiran kada mi je poštar doneo kovertu sa obaveštenjem iz banke da me opominju da nisam na vreme platio ratu, i naglašavaju da me je ta opomena koštala 400 dinara. Pa, da ju je kurir lično doneo iz banke, ne bi mogla baš toliko da košta?! Zaista nečuven bezobrazluk – ogorčen je Petar Kesić sa Voždovca koji se obratio redakciji.
Čačanka Radica Jović tvrdi da je svoj dug za ratu na kreditnoj kartici izmirila rano ujutru poslednjeg dana koji je bio naveden kao rok za uplatu, tačnije 10. januara, ali da joj je banka ipak poslala opomenu i za to naplatila 400 dinara, iako je uplata legla istog dana.

Iako je u praksi zabeleženo jedno stanje, u bankama sa kojima je Press kontaktirao navode da novi zakon nisu koristili kako bi dodatno zaradili. U Rajfajzen i Hipo Alpe Adrija banci kažu da nisu poskupeli naknade za održavanje računa, korišćenje elektronskog bankarstva, članarina za kartice. I u Sosijete ženeral banci rekli su nam da nisu ništa menjali kada se radi o cenama usluga, kao i u Eurobanci EFG, u kojoj navode da u slučaju tekućih računa i naknada za njihovo održavanje ništa nije menjano u tarifniku u poslednjem periodu. Folksbanka navodi da prilikom svake izmene cena određenih usluga i servisa oni obaveštavaju klijente o izvršenim izmenama.
– U osam ujutru sam uplatila 5.000 dinara, kolika mi je inače rata, ali sam posle nekoliko dana dobila obaveštenje da kasnim s uplatom. Odmah sam otišla do banke da vidim o čemu je reč, gde su mi objasnili da oni počinju da šalju opomene rano ujutru poslednjeg dana roka za uplatu?! Te su tako i mene, ni krivu – ni dužnu, kaznili sa 500 dinara – priča Jovićeva.
Dušan Uzelac, direktor sajta Kamatica, potvrđuje da su banke nakon početka primene novog zakona tražile način da na drugoj strani nadoknade izgubljeno.
– Najlakše je da, recimo, povećaju troškove održavanja računa, što su neke od njih odmah i učinile – kaže Uzelac.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da se banke nalaze u dominantnom položaju u odnosu na građane jer se neke mere ekonomske politike države sprovode kao da su miljenice države. Zato banke i nemaju potrebu da vode računa o potrebama stanovništva i privrede.

1. Poskupeli održavanje tekućih računa
2. Naplaćuju slanje opomene na adresu
3. Naplaćuju korišćenje internet bankarstva
4. Uveli nove članarine za kartice
5. Veće tarife koje banka naplaćuje zaplatni promet

– Ponašanje banaka za mene nije iznenađenje jer će banke uvek naći način kako da iskoriste svoj položaj i ostvare dodatnu korist. Sve dok se ne poveća konkurentnost banaka, i pored toga što ih u Srbiji ima dosta – 34, to će biti tako i pored zakona kojima država pokušava da zaštiti građane – kaže Savić.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže za Press da bankama treba staviti do znanja da ne mogu da se ponašaju na ovaj način jer, iako ne krše Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, krše Zakon o zaštiti potrošača, koji na adekvatan način štiti građane od svih takvih aktivnosti. Ako građani budu sve više prijavljivali ovakve slučajeve, NOPS će reagovati.
– To što banke rade zaista je nečasno i predstavlja nepoštenu tržišnu praksu koja je isključivo zabranjena Zakonom o zaštiti potrošača. Ako se više ljudi bude žalilo na banke, apsolutno ćemo istog momenta reagovati u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima i tražićemo zabranu takvih ugovornih odredbi. NOPS može da naloži i hitnu meru zabrane, kao i privremenu meru zabrane, što znači da se oduzima sva dobit stečena na takav način do okončanja sudskog postupka. Apelovao bih na banke da se ne bave takvim nemoralnim aktivnostima – rekao je Nikolić.

Dobro čitajte svaku stavku u ugovorima pre nego što potonete u dugove…
Ovo morate da znate pre nego što odete na šalter
1. Nije sve gotovo pošto ste potpisali neki ugovor. U pojedinim situacijama imate pravo da iskoristite takozvanu undo komandu, odnosno da se vratite korak unazad ukoliko ste potpisali nešto što vam nije bilo do kraja jasno.
2. Ukoliko se žalite za nešto u banci, dobro je da znate da svaka pisana žalba ima mnogo veću pravnu snagu od usmene.
3. Prigovore šaljite direktoru banke ili organizacione jedinice.
4. Treba da da znate da banka MORA da vam odgovori 30 dana od prijema prigovora.
5. Ukoliko ne dobijete odgovor, žalite se Narodnoj banci Srbije. To isto uradite i ako ste dobili odgovor a niste zadovoljni sadržinom odgovora.
6. Za eventualnu prevremenu otplatu kredita banka može da vam uzme proviziju od najviše jedan odsto.
7. Imate pravo da odustanete od kreditnog ugovora u narednih 14 dana od dana odobrenja, i to bez ikakvog objašnjenja i troškova. 
8. Banka ne sme da vam naplati mesečno dobijanje izvoda o promenama na računu.
9. Nikako niste u obavezi da plaćate za gašenje računa i platnih kartica i banka za to ne sme da vam traži novac.
10. U slučaju da izgubite kreditnu karticu i neko vam napravi veliki dug, vi snosite troškove do najviše 15.000 dinara.

Izvor: Press

Govoreći o pokretanju postupka zabrane nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima i zabrani nepoštenog poslovanja, izostavljen je bitan deo izjave kojom se definiše zakonska norma da se isti pokreće i vodi pred nadležnim sudom u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadležnost sudova.
Sud može na predlog podnosioca, NOPS-a ili oštećenog potrošača doneti privremenu meru kojom se nalaže obustava primene nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkom ugovoru ili obustava nepoštenog poslovanja u odnosima sa potrošačima.
Ako pravno lice protiv kojeg je doneta pravosnažna sudska odluka ne postupi po toj odluci u ostavljenom roku, svako lice koje ima za to opravdani interes, može da podnese sudu zahtev za donošenje mere oduzimanja protivpravno stečene koristi.
Na ovaj način želimo da razjasnimo bilo kakve nedoumice koje su se pojavile u javnosti nakon objavljenog članka u dnevnom listu „Press“ 15.01.2012.Potpredsednik NOPS-a
Zoran Nikolić, s.r.