Za ljude koji su tražili objašnjenje na srpskom o tome šta je ACTA, a i da svi shvate zašto je toliko opasan i strašan ovaj sporazum, evo najpopularnijih video klipova koji to objašnjavaju uz simpatične ilustracije, a sve to uz srpski titl.
Za sve kojima nisu potrebne ilustracije i animacije, ispod video klipova je kompletno objašnjenje u običnom tekst formatu, da na miru bez ometanja pročitaju.
Ovaj video možda neće sadržati najnovije promene u ACTA tekstu.
Svejedno, daće Vam osnovnu ideju o tome šta je ACTA i zašto bi internet trebalo da se bori protiv toga.
ACTA – Trgovinski Sporazum Protiv Falsifikovanja
Ime je obmanjujuće. Originalna ideja ACTA-e je da međunarodno zaštiti intelektualnu svojinu. Trebalo bi da spreči falsifikovanje proizvoda i zaštitnog znaka (trademark-a) kao što su lažne kopije skupocene robe, zloupotrebljavanje zaštitnih znakova, recimo korišćenje dobro poznate marke kola na tamponima, na primer pravljenje General Motors tampona. Zaštitila bi investicije u istraživanja i razvoj proizvoda, npr medicinske patente farmaceutskih proizvoda. Takođe bi trebalo da podrži umetnike i novinare i dozvoli im da stvaraju kvalitetnije radove, i međunarodno usaglasi zakone autorskih prava (copyright).
Zvuči sjajno, zar ne?
Ali postoji začkoljica.
Oksfordski rečnik engleskog jezika definiše falsifikat kao, citiramo: “prevarantska imitacija nečega drugog”. Ali, kada se fajl iskopira putem interneta, on je potpuno isti kao original. Nije imitacija. I nije ukraden zato što original nije uklonjen. Informacija je jednostavno podeljena besplatno. Tako da falsifikovanje nema nikakve veze sa tim.
Da objasnimo.
Pojam “intelektualna svojina” u stvari nije nigde ni definisan u ACTA-i. Može da znači zaštitni znak, ali može da znači i bilo kakva ideja ili informacija, što bi kasnije moglo da bude podložno autorskim pravima, zabranjeno i kriminalizovano.
Ovo će imati ogroman uticaj na internet kakav poznajemo.
Pravi ACTA tekst pokriva ogroman raspon tema, i veoma je kompleksan i težak za shvatanje. Tako da ćemo objasniti šta se dešava na internetu u hipotetičkom poređenju sa stvarnim svetom.
Zamislite da plaćate kulinarski kurs. Tokom ovog kursa naučite kako da spremate jako ukusnu prženu piletinu. Onda se vratite kući i naučite Vašu ženu ovom receptu. Ali evo u čemu je stvar: Prema ACTA-i, sada ste oboje kriminalci zato što ste podelili informaciju koja nije besplatna dok ste samo Vi platili da je naučite.
ACTA propisi su jasni: Kada se sumnjičite da ste delili informaciju zaštićenu autorskim pravima, u zavisnosti u kojoj zemlji živite, Vaš pristup bilo kojim kursevima će biti blokiran, bićete novčano kažnjeni ili poslati u zatvor.
Ali sigurno niko ne bi saznao da ste delili znanje tajnom pečenog pileta u privatnosti svoje kuće? I u pravu ste, po sadašnjem zakonu niko ni ne bi. Međutim ACTA se ovim bavi kroz prekomerni nadzor. Sva Vaša komunikacija će biti praćena i ne samo Vaša. Vaše porodice, prijatelji, svi oni će biti posmatrani, za svaki slučaj.
Ali Vama ne treba privatnost, građanska prava ili slobode, jer Vi nemate šta da sakrijete.
Da li imate?
Sada kada znate principe, hajde da vidimo kako će biti primenjeni na internet kada ACTA stupi na snagu.
Možete da zamislite svoju internet vezu kao pokretnu traku koja radi u dva smera. Duž pokretne trake, paketi podataka dolaze i odlaze iz Vašeg računara.
Pod ACTA-om, internet provajderi, kompanije kojima plaćate za pristup internetu, će biti primorane da otvore i pregledaju svaki pojedinačni paket koji Vi primite i pošaljete u potrazi za informacijama zaštićenim autorskim pravima. Ako primite ili pošaljete ove informacije nekoliko puta možete biti isključen sa interneta ili se suočiti sa krivičnim prijavama. To znači ako pošaljete MP3 svom prijatelju preko instant messenger-a, postavite video sa žurke na kojoj se puštala zaštićena muzika, ili citirate zaštićeni novinski članak u e-mailu… Gotovi ste. To je to.
Kao da to nije dovoljno, informacija o novinskom članku koju ste poslali putem e-maila će biti poslata izdavaču, i u zavisnosti od njihovih tvrdnji možete biti novčano kažnjeni ili poslati u zatvor.
Internet provajderi će biti u obavezi da konstantno proveravaju da nikakav materijal zaštićen autorskim pravima ili linkovi ka zaštićenom materijalu ne postoje na njihovim serverima.
Ovo će biti fatalno za sajtove koji imaju bilo kakav sadržaj stvoren od strane korisnika, kao što je muzika, slike ili video. Kako će YouTube ili Twitter radili pod ovakvim zakonom?
Tako da je internet kakvim ga poznajemo na ivici uništenja.
Misliš da bi novac od svih ovih tužbi bar koristio kreativnim ljudima. Međutim muzičari, pisci, režiseri, novinari, programeri i istraživači takođe gube, zato što su ograničeni istim pravilima. Zaštićene ideje sada ne mogu da budu ponovo iskorišćene, poboljšane ili dalje razvijene. Čak i delovi rečenica bi mogli da budu zaštićeni i ograničeni autorskim pravima.
Od celog sporazuma koristi ima samo mali deo industrije, takozvana “medijska mafija”. Kompanije koje se bave medijskim izdavaštvom kao što su RIAA i MPAA, koje već duže vreme pokušavaju da reše “problem interneta” koji preti njihovom zastarelom poslovnom modelu. ACTA je rezultat njihovog lobiranja kod vlada koje učestvuju u pregovorima.
Poslednje procurele informacije ukazuju da će tehnike koje premošćuju planirani filter sadržaja i blokirajuću infrastrukturu takoće biti nezakonite.
A šta je najgore? Da se sve to radi u tajnosti. Ako ste iz Evrope, čak to rade ljudi koji nisu ni izabrani od strane javnosti. Na Youtube-u već možete videti gde ovo vodi. Snimci nisu dostupni u nekim geografskim oblastima. Ovo opsesivno štićenje od kopiranja je takođe dobar alat za suzbijanje informacija.
Jednom kada sve tehnike za filtriranje i blokiranje interneta budu sprovedene, bukvalno sve informacije koje spadaju pod zaštitu autorskih prava mogu biti suzbijene.
Možda Vaš kritički blog ili Twitter nalog, ili video koji ste napravili o nameštenim izborima i prirodnim katastrofama, ili čak slike Vaših mačića. OK, možda ne vaših mačića.
Sem ako niste naslikali Coca-Cola logo po njihovom krznu.
Ovo sve zvuči neverovatno za svakog ko je imao makar mali uvid u to kako internet funkcioniše. Ali zapamtite, oni koji rade na sporazumu možda nemaju nikakvu predstavu o tome šta je internet. Jednom kada sporazum bude potpisan, njihova pravila će morati da budu sprovedena.
Posledice sa kojima bi morali da imamo posla su: Internet cenzura, ograničena sloboda govora, gubitak net neutralnosti zbog ograničenja korišćenja određenih protokola, potpun nadzor svih Vaših internet aktivnosti, gubitak slobode i ograničavanje građanskih prava, kazna – kao što je gubljenje mogućnosti pristupa internetu.
I šta ćemo mi dobiti?
Ništa.
Sada je vreme da se deluje za internet.
Proguglajte o ACTA.
Pokrenite svoje tvitove i Photoshop-ove.
Neka se zna da se niko ne petlja sa internetom i proširite borbu na ulice.
Zaustavite čudovište.
Možete li da zamislite kako tvoj internet provajder nadgleda sve što radiš na internetu?
Možete li da zamislite da generički lekovi koji mogu da spasu hiljade života budu zabranjeni?
Možete li da zamislite da semena koja bi mogla da nahrane hiljade budu kontrolisana i zadržana u ime patenata?
Ovo će sa ACTA-om postati realnost.
ACTA je Trgovinski Sporazum Protiv Falsifikovanja)
Maskiran kao trgovinski sporazum, ACTA ide mnogo, mnogo dalje od toga.
Poslednje 3 godine, o ACTA se tajno među 39 zemalja odvijaju pregovori. Međutim pregovarači nisu demokratsko izabrani predstavnici. Oni ne predstavljaju nas, ali oni iza naših leđa odlučuju o zakonima. Premošćavaju naš demokratski proces, nameću nove krivične sankcije da bi zaustavili deljenje fajlova putem interneta.
ACTA ima cilj da internet provajdere učini zakonski odgovornim za ono što njihovi korisnici rade na internetu, pretvarajući ih u privatnu policiju i sudije za autorska prava, cenzurišući njihove mreže.
Negativne posledice na slobodan govor bi bile strašne. U ime patenata, ACTA bi davala velikim korporacijama moć da zaustave generičke lekove pre nego što dođu do ljudi kojima su potrebni, i da zaustave upotrebu određenih semena za useve.
Evropski Parlament će uskoro glasati o ACTA. Ovo glasanje će biti prilika da se kaže ne jednom za svagda ovom opasnom sporazumu.
Kao građani, mi moramo da apelujemo na naše predstavnike da odbiju ACTA.
Izvor: Tehnoblogija