U Srbiji je doneta prva presuda u kojoj je građanin na sudu uspeo da pobedi banku.Klijent KBC banke nedavno je izdejstvovao odluku protiv te finansijske institucije zbog podizanja fiksne marže na stambeni kredit. Ovo je prvi slučaj da je sud ocenio da banka nije smela da promeni fiksnu kamatu na stambeni kredit uz obrazloženje da je to u skladu sa njenom poslovnom politikom, kažu u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva. Klijentu koji je želeo da ostane anoniman, KBC banka je u oktobru 2010. godine podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto. U ugovoru sa bankom pritom je jasno stajalo da je kamata za ovaj stambeni kredit u švajcarcima definisana kao zbir fiksne marže i šestomesečnog libora. U jednom članu, međutim, stajalo je i da banka ima pravo da menja stopu u skladu sa promenom svojih poslovnih akata.
U sporu koji je trajao godinu dana, sud je međutim, doneo presudu kojom je poništio tu odredbu ugovora. Banci je praktično poručio da je prekršila Zakon o obligacionim odnosima i da će klijentu morati da vrati novac koji je platio iznad prvobitno ugovorene marže. U zavisnosti od banke i visine kredita, to je u proseku između 1.000 i 5.000 evra, a što bi uz plaćanje veće marže, s vremenom bilo mnogo više.
KBC banka sada ima pravo da uloži žalbu na prvostepenu presudu. u suprotnom će oštećenom klijentu morati da vrati novac koji mu je uzela kroz podignutu maržu. Iz ove banke, međutim, nismo dobili odgovor koje će korake preuzeti.
U Srbiji, inače, ima oko 35.000 stambenih kredita u švajcarcima kod kojih su banke jednostrano podizale kamatnu stopu.
U Srbiji više od 85.000 stambenih kredita
Na kraju prošle godine broj stambenih kredita u bankama u Srbiji dostigao je 85.676, pri čemu je 59.084 bilo indeksirano u evrima, a 22.709 u švajcarskim francima, pokazali su podaci Udruženja banaka Srbije. Prosečan iznos stambenog kredita u evrima bio je 33.000 evra, a u švajcarskim francima čak 47.000 evra.
Da mnoge banke nisu radile onako kako je trebalo, potvrđuje i novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je stupio na snagu 5. decembra prošle godine. Tada su sve banke morale fiksni dio kamate da vrate na nivo koji je važio prilikom podizanja kredita. Termin „promena kamate na osnovu poslovne politike” otišao je u istoriju.
Međutim, banke ne miruju i ponovo treba biti oprezan. U borbi da dugoročno očuvaju svoju zaradu sada klijentima nude mogućnost prelaska s fiksne na varijabilnu kamatnu stopu za ranije uzete stambene kredite, koja, kada se pogleda računica, trenutno jeste povoljnija.
Dva osnovna rizika kod svakog zaduživanja su: kamatni (kod kredita s promenljivom kamatnom stopom) i valutni (svako eventualno slabljenje domaće valute u odnosu na evro ili franak povećava ratu u dinarima).
U Srbiji, iako su oni retki, ima slučajeva da banke u svojim ugovorima nisu imale član koji im dozvoljava da menjaju kamate u skladu sa poslovnom politikom. U Sosijete ženeral banci kažu da su imali samo kredite sa fiksnom nepromenjivom kamatom i zajmove sa promenjivom stopom. Ovde se promena isključivo odnosila na kretanje euribora i libora, ne i na maržu.
Od sredine 2008. godine devizni kurs je oslabio za oko 35 dinara, a za toliko je uvećan svaki evro u rati dužnika. Praktično, neko ko je u leto 2008. godine uzeo stambeni kredit sa ratom od 300 evra po kursu od 76 dinara plaćao je ratu od 22.800 dinara, a danas plaća 33.300 dinara ili 9.500 dinara više..
IZVOR: 021