Svi sistemi objedinjene naplate za komunalne usluge u Srbiji, koji na svojim računima nude i prodaju građanima i uslugu osiguranja, krše nekoliko različitih zakona, utvrdila je Nacionalna organizacija potrošača Srbije.
Praksa u poslednjih nekoliko godina, po kojoj je građanima na računu za komunalne usluge iskazan određeni iznos za neko osiguranje iz ponude, na primer, DDOR, Dunav ili Uniqa osiguranja stana ili porodičnog osiguranja, predstavlja čist primer zloupotrebe sistemske naplate, kojom se krše najmanje dva zakona: Zakon o osiguranju i Zakon o potrošačima, i to svaki od njih po nekoliko tačaka.
Prekršen Zakon o osiguranju
Naime, Zakon o osiguranju striktno propisuje ko može da se bavi prodajom osiguranja i posredovanjem u prodaji osiguranja, uz dozvolu, tj. licencu Narodne banke Srbije za obavljanje usluge posredovanja. Postavlja se pitanje, da li ova javno komunalna preduzeća imaju neophodne dozvole od NBS-a za posredovanje u prodaji osiguranja, i, ako nemaju, na osnovu čega se bave prodajom osiguranja, tj. posredovanjem u prodaji. Ovaj Zakon predviđa i Članom 72. da su poslovi posredovanja u osiguranju poslovi koji se odnose na dovođenje u vezu osiguranika, odnosno ugovarača osiguranja sa društvom za osiguranje radi pregovaranja o zaključenju ugovora o osiguranju. Svakom potrošaču u Srbiji je jasno da “pregovora” ali ni zaključenja ugovora nije bilo, već samo ponude kroz izražen novčani iznos na uplatnici, bez opštih i posebnih uslova o osiguranju.
Prekršen Zakon o zaštiti potrošača
NOPS s razlogom sumnja i da je ovakvim uplatnicama došlo i do grubog kršenja Zakona o zaštiti potrošača i to članova koji se odnose na Dužnost obaveštavanja pre zaključenja ugovora (Član 16) i radnje Propuštanja kojim se obmanjuju potrošači (Član 22), kojima su građanima-potrošačima uskraćena bitna obaveštenja koja omogućavaju razumno odlučivanje u pogledu kupovine ove usluge. Građani ne znaju šta dobijaju ovakvom uslugom, niti znaju kada gube pravo na uslugu koju su plaćali.
U prilog gore navedenom ide i činjenica da na računima, na primer, JKP Informatika iz Novog Sada, nije moguće platiti samo stavku osiguranje već se ta usluga povezuje sa komunalnim uslugama na način da se uz osnovnu cenu sa desne strane navodi i stavka „sa ponudom“ koja uključuje i premiju za osiguranje. Iz ovakvih okolnosti evidentno da je usluga osiguranja uslovljena osnovnom uslugom a takav vid uslovljavanja i povezanog poslovanja je nedopustiv i protivzakonit.
Potrošačima se ne ostavlja mogućnost da plate samo stavku osiguranje, nezavisno od osnovnog računa za komunalne usluge što ih može dovesti u situaciju da zbog neredovnog plaćanja ostanu bez prava na osiguranu sumu, a samo zato što im se ne dostavlja poseban račun za osiguranje ili omogućava plaćanje samo ove stavke. Ovde opet dolazimo do situacije u kojoj je posrednik ili ugovorač dužan da korisnika osiguranja informiše o uslovima osiguranja pod pretnjom rušljivosti ovakvog ugovora zbog mana volje prisutnih na strani osiguranog lica.
Imajući sve ovo u vidu, NOPS upozorava potrošače da su ovakvim postupanjem JKP-a koji pružaju usluge objedinjene naplate, obmanjeni i da su im ugrožena potrošačka prava po više osnova.