Pekari traže poskupljenje hleba i najavljuju radikalizaciju zahteva, a Nacionalna organizacija potrošača Srbije skreće pažnju javnosti i potrošačima da je ovaj zahtev potpuno neosnovan.
Imajući u vidu da je pekarska industrija u Srbiji jedina koja beleži stalni rast i da već barata naduvanim cenama, poskuljenje hleba nije samo pogubno po standard građana, već predstavlja i nerealan i neosnovan zahtev pekara.
Naime, u Srbiji se najviše proizvodi i prodaje beli hleb, najslabije nutritivne vrednnosti, a odnos u proizvodnji hleba i peciva iznosi 70% prozvodnje hleba prema 30% prozvodnje peciva. Budući da je cena peciva i do tri puta veća nego cena hleba, naduvana cena peciva već sama po sebi predstavlja pljačku potrošača. Dok je svuda u svetu pecivo skuplje za 10 do 20% od cene hleba, u Srbiji je taj odnos veći za nekoliko stotina puta.
Osnovna karakteristika kada su cene u pitanju jeste da je cena hleba ograničena. S druge strane, nestandardni proizvodi – pecivo i hleb manje težine, prodaju se po znatno višoj ceni. Primera radi, vekna hleba u proseku (ili po Uredbi) se prodaje po ceni od 44 dinara, odnosno 88 din/kg, dok je cena kifle oko 25 dinara, odnosno 250 din/kg!
Činjenica da kupovinom kifle ili hleba manje težine praktično plaćamo kilogram brašna fantastičnih 250 dinara, ukazuje na to da je zahtev Unije pekara Srbije samo još jedna prevara građana, zamaskirana u navodne povećane troškove proizvodnje.
U Srbiji je prosečna potrošnja hleba tri puta veća u odnosu na potrošnju u razvijenim zemljama. Podaci govore da je potrošnja u Srbiji jedna od najvećih u Evropi. Naime, u Srbiji se po stanovniku pojede čak 106 kg hleba i to je značajan podatak koji govori o standardu građana.
Pekarska industrija u Srbiji
U Srbiji postoji 6.500 registrovanih pekarski proizvođača, dok, na primer, jedna Austrija ih ima oko 1500. Srbija ima 385 velikih pekarskih pogona, oko 3.000 privatnih preduzetnika registrovanih kao SZTR, koji praktično pripadaju sivoj zoni pekarske industrije, i oko 300 mlinova.