Plagiranje hrane u poslednje dve godine na svetskom nivou uvećano za čak 60 odsto, upozorila je nedavno neprofitna asocijacija američkih potrošača. Ni kod nas nije ništa drugačija slika.
„Falsifikovanje” hrane za dve godine na svetskom nivou je poraslo za čak 60 odsto, upozorila je nedavno neprofitna asocijacija američkih potrošača U. S. Farmakopil konvenšn, koja se specijalizovala za kontrolu namirnica. Ova organizacija otkriva da je na tržištu zbog ekonomske krize sve više takvih proizvoda. Pod falsifikatima se osim kopiranja robnih marki poznatih proizvođača, podrazumeva i štednja na kvalitetu, ne navođenje svih sastojaka u robi i druge malverzacije kojima se služe proizvođači.
Na svoju listu hrane koja je podložna manipulaciji ova organizacija dodala je 800 novih namirnica koje su podložne manipulaciji. Lista je formirana od 1980. do 2010. godine i u tom periodu sadržala je 1.300 proizvoda, a u poslednje dve godine pridodato je čak 800 novih, što je alarmantan podatak.
Početne analize objavljene su sredinom 2012. godine u stručnom časopisu „Žurnal of fud sajns”, gde se navodi da postoje dokazi da se mleko, biljna ulja i začini falsifikuju. Ovom spisku se dodaju i morski plodovi (riba, škampi). Evo na šta po upozorenju aktivista treba posebno paziti i koje se namirnice najčešće „obogaćuju”. Proizvođači se služe trikovima kojima zaobilaze obavezu navođenja pravih sastojaka, a ne tako retko u svoje namirnice mešaju jeftine sastojke koji nemaju nikakva hranljiva svojstva. Za falsifikovanje su najpogodniji maslinovo ulje, čajevi, začini, med, mlevena kafa, sirupi, vino, ali i mnoge druge namirnice.
Maslinovo ulje – često ga razređuju jeftinijim uljima ili koriste lošiju sirovinu, pokazuju svetska istraživanja. Na kvalitet maslinovog ulja utiču mnogi faktori, pre svega kvalitet masline. Nije isto da li maslinu koju koristite za proizvodnju ručno uberete u jeku sezone ili čekate da ona sama padne i gotovo istruli pa dobijete lošiju sirovinu.
Voćni sokovi – dodaju mu vodu i šećer
Čaj – dodaju se obične travke. Najveći problem sa čajevima u kesicama, čiji je kvalitet neujednačen.
Začini – mešaju ih sa prehrambenim bojama koje oponašaju prirodnu boju začina, poput paprike ili šafrana, ističe se u izveštaju U. S. Farmakopil konvenšn.
U Srbiji lažni slatkiši i alkohol
U Srbiji zvanični podaci pokazuju da se najviše falsifikuju slatkiši i pića, ali i da se sve više anonimnih proizvođača za svoje mesto na rafovima bori tako što kopira izgled ambalaže poznatih proizvođača.
Nebojša Dević, iz Tržišne inspekcije objašnjava da kada postoji osnovana sumnja da na tržištu ima falsifikovane robe, ona se odmah, najpre privremeno oduzima.
– Ali, da bismo reagovali na povredu nečijeg prava neophodno je da nam se nosioci prava obrate sa zahtevom u pismenoj formi.
Zahtev može da bude pojedinačan, ako se odnosi na jednu pošiljkurobe ili opšti, ako se odnosi na sve količine određene vrste robe.Zahtev sadržiopis robe, podatke na osnovu kojih možemo da prepoznamo kopiju kojom se povređuju prava intelektualne svojine, dokaz da je podnosilac zahteva nosilac prava, predlog vremenskog perioda u kome se od nas zahteva preduzimanje mera – kaže on, dodajući da zahtev može da sadrži i podatke na osnovu kojih može da se prepozna pošiljka ili pakovanje, podatke o mestu na kome se roba nalazi, naziv proizvođača, uvoznika, vlasnika ili držaoca robe, uzorak, pa i fotografija robe.
Što se tiče hrane i pića, Tržišnoj inspekciji su 2012. godine zahteve za zaštitu prava intelektualne svojine poslali:
– Kompanija „Kraft fuds”: za čokolade sa žigom „milka”
– Privredno društvo „Pionir”, Beograd: za žig „karamele lešnik” i „negro” bombone
– Privredno društvo AD „Medela”, konditorska industrija, Vrbas: za konditorske proizvode (kolač sa voćnim punjenjem)
– Kompanija „Grenki list licenciranje d.o.o., Ljubljana: za biljni liker „gorki list”
– AD „Rubin” Kruševac: za alkoholno piće „vinjak”
– Privredno društvo „Prokupac” A. D. Beograd: za alkoholna pića (rakija)
Svi su oni prijavili inspekciji da se na tržištu Srbije prodaje roba koja je falsifikat njihovih proizvoda. Zato je sa tržišta povučeno u 2012. godini:
– 917 čokolada sa znakom „milka”
– 20.104 kesica od 100 grama falsifikata „karamele lešnik”
– 13.344 kesica od 100 grama falsifikata „negro” bombona
– 652 flaša alkoholnog pića sa znakom „gorki list”
– 15 flaša falsifikovanog „vinjaka”
– 19 flaša rakije („prokupac” i „manastirka”).
I pored toga što bi im istupanje u medijima na temu zaštite sopstvene marke išlo u korist, većina proizvođača sa kojima smo kontaktirali da govore o problemu falsifikovanja hrane nije se odazvalo na poziv.
Jedna od fabrika koja je prijavila da je na tržištu bilo falsifikata njihovih proizvoda je i kruševački „Rubin”. Prijavili su da sumnjaju na organizovan otkup starih boca „vinjaka”, koje su potom punjene „sumnjivim sadržajem”.
– Naša laboratorija je analizirala jednu od zaplenjenih boca. Lako smo otkrili da se radi o falsifikatu na osnovu oznaka na prednjoj i zadnjoj etiketi, ali smo ipak uradili i analize i utvrdili da u boci nije sadržaj našeg vinjaka, već je u pitanju razblaženi alkohol nepoznatog porekla, u koji su dodate boje, kako bi vizuelno podsećao na naš poznati proizvod – kažu u „Rubinu” dodajući da su na zaplenjenim falsifikovanim bocama bile nalepljene akcizne markice koje ne pripadaju seriji onih koje se koriste u proizvodnji kruševačke fabrike pića, a na jednoj od etiketa falsifikovanog „vinjaka” navedeni datum na akcizi je nedelja, kada se, kako kažu, ne radi u „Rubinu”.
U „Karneksu” ističu da su „svesni da se kako u svetu tako i u Srbiji često falsifikuju veliki brendovi”.
– U poslednje vreme nismo se susretali sa ovom vrstom problema. Na tržištu hrane često se dešava da plagijatori uzimaju ambalažu od poznatih proizvođača. U prethodnom periodu smo se i mi suočili sa ovakvom situacijom, gde smo primetili proizvode čija je ambalaža bila veoma slična našem originalnom dizajnu. Međutim, naši potrošači su sigurni jer je žig Karneksa zaštićen i registrovan, a receptura prepoznatljiva– kažu u „Karneksu” dodajući da kao i svi proizvođači u mesnoj industriji povodom ovog pitanja očekuju veliku pomoć države u borbi protiv plagijatora i klanica koje nisu uredno prijavljene i ne poštuju sve neophodne procedure i standarde u proizvodnji hrane.
Izvor: Politika