„Da bi u Srbiji bilo više nezavisnih analiza hrane, neophodno je da se napravi fond za bezbednost proizvoda, koji bi se punio novcem iz naplaćenih kazni neodgovornim trgovcima i proizvođačima. Tu priču forsiramo godinama, ali država nikada za to nije imala sluha”, kaže za „Politiku” Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
– Potrošačke organizacije bi potom mogle da konkurišu za sredstva iz tog fonda i onda bi same mogle da obavljaju analize prehrambenih proizvoda. Sada postoji mogućnost da nas neko optuži da nam neki proizvođač plaća analize i da je zbog toga zaštićen, a istina je da na osnovu nekih drugih projekata nastojimo da dođemo do para za ispitivanja koje radimo.
Jer nisu organizacije potrošača tu da štampaju flajere, već da rade nezavisna ispitivanja kvaliteta robe i usluga na tržištu – smatra Papović. Prema njegovim rečima, ogroman problem je to što se Zakon o bezbednosti hrane ne sprovodi i ne poštuje kako bi trebalo.
– Mi u Srbiji još nemamo nacionalni savet za bezbednost hrane, iako je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane koji je usvojen još 2009. godine. Tu treba da se postavi pitanje odgovornosti, odnosno pitanje zašto tog tela još nema i zašto se zakon ne sprovodi. Za to su odgovorni svi ministri poljoprivrede od 2009. godine – navodi Papović dodajući da samim tim ni nadgledanje nije dobro. On kaže da bi podrazumevao da kada neko, na osnovu saradnje sa institutima i laboratorijama, proceni da za neke proizvode postoji opasnost da budu kontaminirani, ta informacija treba odmah da se prenese i urade potrebne analize.
– Sada neko na osnovu ne znamo kojih informacija donosi odluku da treba da se uzima oko 150 uzoraka mesečno. U januaru je 4.970 različitih proizvoda prešlo granicu Srbije, a prema zvaničnim podacima, od toga je svega 166 išlo na analize – ističe on.
Na pitanje da li je problem u tome što su analize skupe i da li ima dovoljno laboratorija u Srbiji koje bi radile analize, sagovornik odgovara da za analize nisu potrebne velike sume novca i da ispitivanje aflatoksina košta nekoliko hiljada dinara po uzorku.
– Problem nisu laboratorije, ima ih četrdesetak. Veći su problem standardi, pa se tako kod nas i dalje namirnice ispituju na prisustvo nečega što je zabranjeno već 10–15 godina i rezultati su uvek, naravno, negativni. Ali se nikada ne ispituju na nešto novo, na neke pesticide koji se sada koriste u proizvodnji – kaže on.
Papović je saglasan i da preti velika kriza kvaliteta hrane i da nije jedino problem pitanje zdravstvene ispravnosti proizvoda.
– Daleko smo od standarda kada je kvalitet proizvoda u pitanju. Sada slušamo o podmetanju konjskog mesa umesto goveđeg u Evropi, pa se postavlja pitanje kada je poslednji put u Srbiji urađena analiza kvaliteta suhomesnatih proizvoda. Ne ispravnosti, već kvaliteta, odnosno koliko je mesa u njima i kojeg je porekla – rekao je Papović.
Njegov zaključak je da građani, kada je bezbednost hrane u pitanju, ne veruju dovoljno državi. Zašto je to tako?
– Kako da veruju kada naša država samo kaže povukli smo toliko i toliko tona mesa iz maloprodaje. Ali nikada ne navedu od kojeg su to meso uzeli i koji trgovac je kažnjen. Osim toga, šta god da se pronađe u zemljama regiona, naši odmah kažu kako toga nema u Srbiji. Tako je bilo i sa aflatoksinima u mleku. Čim su prošlog petka stigle informacije iz Hrvatske, nadležni su rekli da toga kod nas nema. Posle nedelju dana su promenili izjavu i rekli da, ipak, ima sumnjivih uzoraka. Ozbiljna država se tako ne ponaša. Ne postoji javnost – zaključuje Papović.
Izvor: ПОЛИТИКА