Mišićno meso i iznutrice tovljenika hranjenih kukuruzom zagađenim aflatoksinom može da podstakne rak bubrega i cirozu jetre, da ošteti genetsku kombinaciju koja utiče na zdravlje potomaka.Berlin, Hamburg, Ženeva – Posledice tova stoke, svinja i živine stočnom hranom na bazi kukuruza, zagađenog gljivičnim otrovom aflatoksin B1, dalekosežnije su od pojedinačnog problema po zdravlje čoveka koji nastaje zbog mleka s povišenim nivoom aflatoksina M1, saopšteno je „Politici” u Saveznom institutu za procenu rizika u ishrani (BfR) u Berlinu. „Ako je nivo aflatoksina M1 u mleku krava muzara povišen, onda je povišen i nivo aflatoksina u mišićnom mesu, a pre svega u iznutricama tovljenika”, rekao je portparol Instituta Jirgen Tier-Kuntke.
Za sada nema zvaničnog odgovora na pitanje da li je sve to baš tako i da li ova saznanja važe i za Srbiju. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Beogradu nije našlo za shodno da odgovori na pitanja „Politike” postavljena usmeno i pismeno.
Uprkos višestrukim telefonskim intervencijama, autoru ovih redova čak nije dat odgovor na pitanje da li je iko u Srbiji podvrgao meso i iznutrice tovljenika odgovarajućoj analizi na prisustvo aflatoksina.
U skladu s dugogodišnjim ispitivanjima berlinskog instituta, aflatoksin iz zagađenog kukuruza, korišćenog kao stočna hrana i kao tov za svinje i živinu, ne taloži se samo kao metabolizovani aflatoksin tipa M1 u mleku krava muzara, već i kao „neprečišćeni” aflatoksin B1 u mišićnoj masi (u mesu) i u iznutricama svih tovljenika – povišene vrednosti aflatoksina ustanovljene su u mesu, u manjem obimu, dok je nivo uzbunjujući u junećoj, svinjskoj i pilećoj džigerici, u bubrezima stoke, svinja i živine, u škembićima…
O ozbiljnosti situacije svedoče mere nemačkog ministarstva poljoprivrede i nadležnih pokrajinskih ministarstava, posle otkrivanja „afere mleko”, izbile zbog tova stoke, svinja i živine kukuruzom zagađenim aflatoksinom B1 koji, prema dokumentaciji nemačkih uvoznika, potiče iz Srbije.
U sedam pokrajina zabranjena je prerada mleka i puštanje u lanac ishrane mlečnih proizvoda, junećeg i svinjskog mesa i iznutrica, jaja i iznutrica pernatih domaćih životinja.
Na osnovu saopštenja BfR broj 009/2013 od 4. marta ove godine, zabrana je ukinuta, ali je ostalo na snazi upozorenje po kome ishrana mlekom, mesom stoke i svinja, mesom i jajima živine nije problematična, ako su ustanovljene vrednosti ispod dozvoljene granice, a pre svega – ako je reč o kratkoročnoj ljudskoj ishrani.
Kako bi trebalo tumačiti saopštenje nemačkog instituta za procenu rizika u ishrani objasnio je izvor u ministarstvu poljoprivrede u Berlinu: „Redovnom ishranom zaraženim namirnicama i mlekom dovodi se do ’usijanja’ imuni sistem čoveka…
Dolazi do marginalnih deformacija genetske strukture koje ljudski organizam može da koriguje. Međutim, postoji granica (oko koje se naučnici i stručnjaci sučeljavaju) kada organizam više nije u mogućnosti da koriguje nastale deformacije pa dolazi do formiranja malignog tkiva.” Drugim rečima, ne bi trebalo preporučiti jela poput italijanskog specijaliteta fegato al venecijana – restovane džigerice s palentom kao prilogom. Još problematičnije bi bilo istog dana piti kontaminirano mleko ili jogurt.
Nutricionisti u berlinskom institutu ali i naučni izvori u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi istakli su u telefonskim razgovorima za „Politiku” da intenzivna ishrana iznutricama iz tova zagađenog kontaminiranim kukuruzom može da podstakne rak bubrega i cirozu jetre, da ošteti genetsku kombinaciju koja utiče na zdravlje potomaka – posebno ako se u istom periodu pije mleko s povišenim nivoom aflatoksina M1.
U Ženevi je izvor koji nije želeo da bude imenovan rekao da je „sva tragedija” sadržana u neslozi međunarodne zajednice koja ne može da se dogovori o jedinstvenim limitima zagađenja namirnica.
„Još se polazi od JECFA definicije rizika po zdravlje čoveka koja podrazumeva da bi on trebalo da bude onoliko nizak koliko je moguće. Kao poželjna granica rizika po zdravlje smatra se odnos jedan prema milion (od milion ljudi oboleće jedna osoba).”
Naravno, međunarodni standard rizika od jedan prema milion ne pogađa svakog na isti način. „Ako je neko podložan oboljenjima bubrega ili jetre – posebno ako je oboljenje u povoju – posledice čak i minimalnog opterećenja aflatoksinima mogu da budu kobne”, kaže Jirgen Tier-Kuntke.
Podaci koji su uzbunili nemačku javnost posle otkrića aflatoksina u stočnoj hrani, u mleku, mesu, iznutricama i jajima odnose se na tamošnje standarde. Granica dozvoljenog zagađenja je do 25 puta niža nego na našim prostorima. Na pitanje kako bi trebalo oceniti potencijalno zagađenje srpskih namirnica, sagovornici u Berlinu i Ženevi su ostali – nemi.
U vremenu, najzad, dok se nadležni u Srbiji sučeljavaju oko predloga mera koje bi trebalo zavesti da bi se prevazišli problemi nastali zbog mleka zagađenog aflatoksinom M1, u Nemačkoj su vodeći veletrgovci mesom i mesnim prerađevinama zaveli rigorozne kontrole. Dva koncerna – Vion grupa i BMR – zahtevaju pri otkupu mesa pisane deklaracije proizvođača da pri tovu nisu koristili zagađeni kukuruz, odnosno i potvrde prethodnih, redovnih kontrola hrane za tov i organizama domaćih životinja.
Za sada nema zvaničnog odgovora na pitanje da li je sve to baš tako i da li ova saznanja važe i za Srbiju. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Beogradu nije našlo za shodno da odgovori na pitanja „Politike” postavljena usmeno i pismeno.
Uprkos višestrukim telefonskim intervencijama, autoru ovih redova čak nije dat odgovor na pitanje da li je iko u Srbiji podvrgao meso i iznutrice tovljenika odgovarajućoj analizi na prisustvo aflatoksina.
U skladu s dugogodišnjim ispitivanjima berlinskog instituta, aflatoksin iz zagađenog kukuruza, korišćenog kao stočna hrana i kao tov za svinje i živinu, ne taloži se samo kao metabolizovani aflatoksin tipa M1 u mleku krava muzara, već i kao „neprečišćeni” aflatoksin B1 u mišićnoj masi (u mesu) i u iznutricama svih tovljenika – povišene vrednosti aflatoksina ustanovljene su u mesu, u manjem obimu, dok je nivo uzbunjujući u junećoj, svinjskoj i pilećoj džigerici, u bubrezima stoke, svinja i živine, u škembićima…
O ozbiljnosti situacije svedoče mere nemačkog ministarstva poljoprivrede i nadležnih pokrajinskih ministarstava, posle otkrivanja „afere mleko”, izbile zbog tova stoke, svinja i živine kukuruzom zagađenim aflatoksinom B1 koji, prema dokumentaciji nemačkih uvoznika, potiče iz Srbije.
U sedam pokrajina zabranjena je prerada mleka i puštanje u lanac ishrane mlečnih proizvoda, junećeg i svinjskog mesa i iznutrica, jaja i iznutrica pernatih domaćih životinja.
Na osnovu saopštenja BfR broj 009/2013 od 4. marta ove godine, zabrana je ukinuta, ali je ostalo na snazi upozorenje po kome ishrana mlekom, mesom stoke i svinja, mesom i jajima živine nije problematična, ako su ustanovljene vrednosti ispod dozvoljene granice, a pre svega – ako je reč o kratkoročnoj ljudskoj ishrani.
Kako bi trebalo tumačiti saopštenje nemačkog instituta za procenu rizika u ishrani objasnio je izvor u ministarstvu poljoprivrede u Berlinu: „Redovnom ishranom zaraženim namirnicama i mlekom dovodi se do ’usijanja’ imuni sistem čoveka…
Dolazi do marginalnih deformacija genetske strukture koje ljudski organizam može da koriguje. Međutim, postoji granica (oko koje se naučnici i stručnjaci sučeljavaju) kada organizam više nije u mogućnosti da koriguje nastale deformacije pa dolazi do formiranja malignog tkiva.” Drugim rečima, ne bi trebalo preporučiti jela poput italijanskog specijaliteta fegato al venecijana – restovane džigerice s palentom kao prilogom. Još problematičnije bi bilo istog dana piti kontaminirano mleko ili jogurt.
Nutricionisti u berlinskom institutu ali i naučni izvori u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi istakli su u telefonskim razgovorima za „Politiku” da intenzivna ishrana iznutricama iz tova zagađenog kontaminiranim kukuruzom može da podstakne rak bubrega i cirozu jetre, da ošteti genetsku kombinaciju koja utiče na zdravlje potomaka – posebno ako se u istom periodu pije mleko s povišenim nivoom aflatoksina M1.
U Ženevi je izvor koji nije želeo da bude imenovan rekao da je „sva tragedija” sadržana u neslozi međunarodne zajednice koja ne može da se dogovori o jedinstvenim limitima zagađenja namirnica.
„Još se polazi od JECFA definicije rizika po zdravlje čoveka koja podrazumeva da bi on trebalo da bude onoliko nizak koliko je moguće. Kao poželjna granica rizika po zdravlje smatra se odnos jedan prema milion (od milion ljudi oboleće jedna osoba).”
Naravno, međunarodni standard rizika od jedan prema milion ne pogađa svakog na isti način. „Ako je neko podložan oboljenjima bubrega ili jetre – posebno ako je oboljenje u povoju – posledice čak i minimalnog opterećenja aflatoksinima mogu da budu kobne”, kaže Jirgen Tier-Kuntke.
Podaci koji su uzbunili nemačku javnost posle otkrića aflatoksina u stočnoj hrani, u mleku, mesu, iznutricama i jajima odnose se na tamošnje standarde. Granica dozvoljenog zagađenja je do 25 puta niža nego na našim prostorima. Na pitanje kako bi trebalo oceniti potencijalno zagađenje srpskih namirnica, sagovornici u Berlinu i Ženevi su ostali – nemi.
U vremenu, najzad, dok se nadležni u Srbiji sučeljavaju oko predloga mera koje bi trebalo zavesti da bi se prevazišli problemi nastali zbog mleka zagađenog aflatoksinom M1, u Nemačkoj su vodeći veletrgovci mesom i mesnim prerađevinama zaveli rigorozne kontrole. Dva koncerna – Vion grupa i BMR – zahtevaju pri otkupu mesa pisane deklaracije proizvođača da pri tovu nisu koristili zagađeni kukuruz, odnosno i potvrde prethodnih, redovnih kontrola hrane za tov i organizama domaćih životinja.
Izvor: Politika