Apoeni od 50 i manje para izbačeni su iz upotrebe pre pet godina, ali i dalje žive u cenovnicima trgovina. Cene koje nisu zaokružene na rafovima zaokružuju se na kasi, a ceh plaćaju potrošači koji u prodavnicama svakog dana ostave bar 500.000 dinara.Iako je Narodna banka Srbije davno prestala sa kovanjem apoena sitnijih od jednog dinara, cene većine artikala izražene su u dve decimale, pa je nemoguće platiti račun “u paru” i dobiti kusur za nešto što košta 60 dinara i 55 para. Međutim, bez obzira na to, cene sa decimalnim iznosima stoje već godinama na rafovima prodavnica, ali i na računima javnih preduzeća, pa je čak i Vlada Srbije donela uredbu po kojoj cena osnovne vrste hleba mora da bude 48,50 dinara.
Koliko trgovci zarađuju na nevraćenom kusuru, poslovna je tajna, ali pod pretpostavkom da svako od 2,5 miliona domaćinstava svakog dana ostavi samo po 20 para u prodavnici, trgovci na nepostojećim kovanicama dnevno uzimaju oko 500.000 dinara. U teoriji je moguće da trgovac nivelisanjem i izgubi, jer je preporuka Narodne banke da se iznosi do 50 para zaokružuju na nulu, a oni od 51 do 99 para na – dinar.
– Kalkulacijom cena ne dolazi se uvek do celog broja, i na Zapadu imaju trgovačke cene 19.99, jer mnogo lepše zvuči za potrošača, ali su za mnom u Londonu trčali da mi vrate jedan peni, a ovde ne vraćaju i mnogo više. Mada, ljudi i ne traže sitan kusur, jer je dinar obezvređen, pa se niko ne okreće za manje od pet dinara, a dinar po dinar za trgovce znači veliki profit – kaže ekonomista Ljubodrag Savi.
O zaokruživanju odlučuje vlada
Eventualnu odluku o zaokruživanju cena i proterivanju decimala mogla bi da donese Vlada Republike Srbije. Ako se na to zaista i reše, šanse da će zaokruživanje ići ka manjem iznosu – ravne su nuli. Građani Srbije i dalje najviše plaćaju kešom, pa činjenica da se proizvodi ne mogu platiti u tačnom iznosu potrošačima pravi velike gubitke.
Izvor: Kamatica
Izvor: Kamatica