Potrošači, oprez: trava u čaju, u viršlama led

Razređeno maslinovo ulje, voda i šećer u „100 odsto voćnim sokovima“, obične travke u kesicama čaja, začini pomešani s prehrambenim bojama i pasirani pasulj u kesten pireu, samo su neki od načina falsifikovanja hrane.

U svetu hrane, krivotvorenje podrazumeva kopiranje robnih marki poznatih proizvođača, ali i štednju na kvalitetu korišćenjem jeftinijih sirovina koje nemaju nikakva lekovita i hranljiva svojstva. Analiza Udruženja američkih potrošača pokazala je da je falsifikovanje hrane u svetu poraslo za čak 60 odsto, a najčešći predmeti falsifikatora su maslinovo ulje, čajevi, začini, mleko, med, mlevena kafa, sirupi, vino, meso, riba, morski plodovi, puter, alkohol i konditorski proizvodi.

– Maslinovo ulje često se razređuje jeftinijim uljima, u obična vina dodaju se začini kojima se lažira njihova starost, u čajeve se dodaju obične trave, a najproblematičniji su oni u filter kesicama, koji se često prave od otpadaka, od onoga što ostane posle sušenja bilja. Umesto kafe, prodaju se prženi kukuruz, ječam i ostale žitarice koje nisu štetne, ali nisu ni kafa – kaže nutricionista Milorad Veljković.

Hrana se falsifikuje na više načina: menjanjem pravog sastava korišćenjem sličnih jedinjenja, dodavanjem aditiva kako bi se stvorio privid originalnog proizvoda, ali i dodavanjem nedopuštenih, štetnih materija.

– Po zdravlje građana opasni su i originali, a kamoli jeftinije kopije suhomesnatih i mlečnih proizvoda u koje se, pored mesnog otpada, stavljaju razni štetni sastojci kako bi te namirnice izgledale onako kako su kupci navikli i kako bi im se produžio rok trajanja. Proizvodi poput viršli, parizera i pašteta prave se od otpadaka mesa, a u tu smesu se ubacuju razni dodaci, aditivi, led i emulgatori, koji pomažu da se masa ujednači i oblikuje – kaže Veljković.

Sastav proizvoda u Srbiji dostupan je u prilično šturoj deklaraciji, a mnoštvo loših sastojaka skriva se od kupaca, pa po cenama najkvalitetnijih proizvoda konzumiramo i veoma stare proizvode i one koji su pred istekom roka trajanja. Koliko je neka namirnica zdrava i kakav je njen sastav, potrošač u Srbiji ni po zakonu ne mora da zna.

Čak i kada nije štetna po zdravlje, falš proizvodnja smatra se prevarom, samim tim što građani plaćaju nešto što nisu dobili, a u celoj ovoj priči profitiraju samo oni koji su skupo prodali jeftino napravljenu namirnicu.

 

Pre nekoliko godina udruženja pčelara upozorila su javnost na postojanje veštačkog meda, a analize su tada pokazale da je dve trećine kontrolisanog meda bilo neodgovarajućeg kvaliteta, odnosno sirup napravljen od šećera, vode, sirćetne kiseline i svega 7,5 odsto svežeg prirodnog meda. Problem je što se bez skupe hemijske analize, falsifikat meda ne može razlikovati od originala.

Izvor: Blic