Prosečan kupac u Srbiji jaja bira po veličini, odokativno i najzadovoljniji je kada ih kupi na pijaci od trgovca koji tvrdi da njegove kokoške kljucaju po bašti. Većina ne zna šta znače klase, a one jasno govore koja su jaja najbolja.
U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,2 milijarde komada jaja, što je dovoljno da se podmire potrebe stanovnika, a više od 90 odsto proizvodnje nalazi se na malim, sitnim i srednjim farmama. Iako su jaja jedna od najjeftinijih, a najzastupljenijih namirnica u ishrani, njihova potrošnja opala je proteklih godina sa 200 na 130 komada po stanovniku godišnje. Na smanjenje ukupne potrošnje, osim slabije kupovne moći građana, delovao je i veliki pad industrijske potrošnje jaja.
U razvijenim zemljama se od ukupne potrošnje jaja dve trećine koristi u industriji testenina i konditorskoj industriji, u proizvodnji majoneza, dok se kod nas jaje i dalje koristi isključivo u ljusci, pa se najveći deo oko 30-50 miliona jaja uvezenih iz BiH, Makedonije, Mađarske i Slovačke koristi za potrebe industrije.
U kontrolisanim uslovima jaja se mogu čuvati jako dugo, ali objašnjavaju proizvođači, na našem tržištu nema mnogo jaja starijih od nekoliko dana, a stručnjaci ocenjuju da je kvalitet jaja na srpskom tržištu odličan.
– Nelikvidnost je naterala proizvođače da prodaju jaja čim ga kokoška snese. Nekada je proizvođač čuvao jaja u rashladnom magacinu i do 20 dana čekajući bolju cenu, dok će danas pre da spusti cenu i proda jaje od juče i prekjuče da bi nahranio živinu, nego da čeka – kažu u Zajednici živinara.
Naši građani jaja najčešće kupuju na pijaci, a u vreme krize sve ih češće biraju na osnovu cene, misleći da nema velikih razlika. Sa onim “liče kao jaje jajetu” živinari se ne bi složili, jer su u njihovim očima razlike među jajima više nego vidljive.
– Oblik jaja mora biti pravilan, ne smeju biti suviše šiljasta, okrugla, deformisana i prljava. Ako su prljava, ne smemo ih prati, već ih čistimo suvom krpom. Ljuska mora da bude glatka, čvrsta, ujednačene debljine. Jaje dobrog kvaliteta ima loptasto žumance manjeg prečnika i belance je gusto i pokriva malu površinu. Ono lošeg kvaliteta ima pljosnato žumance većeg prečnika i belance koje je vodenasto i pokriva veliku površinu – kaže proizvođač jaja Miroljub Milićević.
Prvo na šta potrošač treba da obrati pažnju kada kupuje jaja jeste da li su označena kvalitetom A ili B, jer se sa A označavaju sveža, a sa B rashlađena jaja koja su mogla da se čuvaju i šest meseci pre nego što su stigla na tržište. Sveža jaja A kvaliteta podeljena su u sedam klasa – SS, S, A, B, C, D, E – između kojih je razlika u pet grama, pri čemu je SS najkrupnije jaje i teži više od 70 grama, a E ima manje od 45 grama. Nedavno se pojavila i kategorija „laki jaja“, koja su teža od 80 grama, ali se jaja teža od 70 grama mogu samo ponekad naći u radnjama.
U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,2 milijarde komada jaja, što je dovoljno da se podmire potrebe stanovnika, a više od 90 odsto proizvodnje nalazi se na malim, sitnim i srednjim farmama. Iako su jaja jedna od najjeftinijih, a najzastupljenijih namirnica u ishrani, njihova potrošnja opala je proteklih godina sa 200 na 130 komada po stanovniku godišnje. Na smanjenje ukupne potrošnje, osim slabije kupovne moći građana, delovao je i veliki pad industrijske potrošnje jaja.
U razvijenim zemljama se od ukupne potrošnje jaja dve trećine koristi u industriji testenina i konditorskoj industriji, u proizvodnji majoneza, dok se kod nas jaje i dalje koristi isključivo u ljusci, pa se najveći deo oko 30-50 miliona jaja uvezenih iz BiH, Makedonije, Mađarske i Slovačke koristi za potrebe industrije.
U kontrolisanim uslovima jaja se mogu čuvati jako dugo, ali objašnjavaju proizvođači, na našem tržištu nema mnogo jaja starijih od nekoliko dana, a stručnjaci ocenjuju da je kvalitet jaja na srpskom tržištu odličan.
– Nelikvidnost je naterala proizvođače da prodaju jaja čim ga kokoška snese. Nekada je proizvođač čuvao jaja u rashladnom magacinu i do 20 dana čekajući bolju cenu, dok će danas pre da spusti cenu i proda jaje od juče i prekjuče da bi nahranio živinu, nego da čeka – kažu u Zajednici živinara.
Naši građani jaja najčešće kupuju na pijaci, a u vreme krize sve ih češće biraju na osnovu cene, misleći da nema velikih razlika. Sa onim “liče kao jaje jajetu” živinari se ne bi složili, jer su u njihovim očima razlike među jajima više nego vidljive.
– Oblik jaja mora biti pravilan, ne smeju biti suviše šiljasta, okrugla, deformisana i prljava. Ako su prljava, ne smemo ih prati, već ih čistimo suvom krpom. Ljuska mora da bude glatka, čvrsta, ujednačene debljine. Jaje dobrog kvaliteta ima loptasto žumance manjeg prečnika i belance je gusto i pokriva malu površinu. Ono lošeg kvaliteta ima pljosnato žumance većeg prečnika i belance koje je vodenasto i pokriva veliku površinu – kaže proizvođač jaja Miroljub Milićević.
Prvo na šta potrošač treba da obrati pažnju kada kupuje jaja jeste da li su označena kvalitetom A ili B, jer se sa A označavaju sveža, a sa B rashlađena jaja koja su mogla da se čuvaju i šest meseci pre nego što su stigla na tržište. Sveža jaja A kvaliteta podeljena su u sedam klasa – SS, S, A, B, C, D, E – između kojih je razlika u pet grama, pri čemu je SS najkrupnije jaje i teži više od 70 grama, a E ima manje od 45 grama. Nedavno se pojavila i kategorija „laki jaja“, koja su teža od 80 grama, ali se jaja teža od 70 grama mogu samo ponekad naći u radnjama.
Fakti o jajima
- Očekivana cena jaja na pijacama uoči Uskrsa je oko 15-16 dinara
- Cena jaja u supermarketima od 16 do 19 dinara
- Srbija godišnje proizvede oko 1,2 milijarde komada jaja
- Srbija godišnje uveze od 30 do 50 miliona komada jaja
- Dve trećine uvoznih jaja koristi se za potrebe industrije
- Jaja se najviše uvoze iz BiH, Makedonije, Mađarske i manje iz Slovačke
- Jaje čine: Ljuska – 10 odsto, žumance – 60 odsto i belance – 30 odsto.
- Jedno veliko jaje teško oko 60 grama ima energetsku vrednost 75 kilokalorija, a obezbeđuje oko šest grama masti i 6,25 grama proteina.
- Jaja su bogata vitaminom A i vitaminom D, a od minerala sadrže gvožđe, kalcijum, fosfor, jod, cink, kobalt, selen…
Jarka boja žumanceta nije dokaz kvaliteta
Boja žumanca jedna je od najbitnijih stvari kojima domaćice ocenjuju kvalitet jaja. Zabluda. Prirodna boja žumanceta je svetložuta, a boja može da se povećava upotrebom hrane s većim sadržajem pigmenata kao što su kukuruz, dehidirano brašno deteline, pa čak i crvene paprike. I boja ljuske kokošjih jaja je različita, a intenzitet boje određuje količina pigmenta ovoporfirina u ljusci. Zato je važno naglasiti da ni boja ljuske ni boja žumanceta ne utiču na kvalitet jaja.
Srednja jaja najkvalitetnija
Reporteri „Blica“ kupili su po nekoliko jaja svake kategorije kako bi proverili da li odgovaraju klasi i ceni pod kojom se prodaju. I jaja kupljena od nekoliko različitih prodavaca na pijaci, ali i ona iz supermarketa bila su dobro obeležena, pokazala su merenja.
Iako će se mnogi opredeliti za krupnija, poznavaoci kažu da su ona srednja jaja kvalitetnija jer ih nose mlađe kokoške, a što je kokoška starija, ona nosi krupnija jaja. Kako razlika od pet grama nije vidljiva okom, oni koji žele lako mogu da prevare kupce. Zato u udruženjima za zaštitu potrošača napominju da svaki građanin ima pravo da u prodavnici izmeri pakovanje jaja kako bi proverio da li težina odgovara klasi naznačenoj na kutiji.
Iako se domaćice u Srbiji kunu u dukat žuta jaja sa pijace, stručnjaci veruju da je često pouzdanija kupovina u trgovinskim lancima, jer su kod njih dobavljači velike farme u kojima jaja imaju stalan sistem kontrole, a u slučaju da imaju zamerke, potrošači znaju i kome mogu da se obrate.
Iako će se mnogi opredeliti za krupnija, poznavaoci kažu da su ona srednja jaja kvalitetnija jer ih nose mlađe kokoške, a što je kokoška starija, ona nosi krupnija jaja. Kako razlika od pet grama nije vidljiva okom, oni koji žele lako mogu da prevare kupce. Zato u udruženjima za zaštitu potrošača napominju da svaki građanin ima pravo da u prodavnici izmeri pakovanje jaja kako bi proverio da li težina odgovara klasi naznačenoj na kutiji.
Iako se domaćice u Srbiji kunu u dukat žuta jaja sa pijace, stručnjaci veruju da je često pouzdanija kupovina u trgovinskim lancima, jer su kod njih dobavljači velike farme u kojima jaja imaju stalan sistem kontrole, a u slučaju da imaju zamerke, potrošači znaju i kome mogu da se obrate.
Kupovina na pijaci nije sigurna
Jaja su u prodavnicama nešto skuplja, jer veliki deo cene ide na trgovačku maržu, PDV, ambalažu i ostale troškove. Jedna kartonska kutija optereti maloprodajnu cenu jaja za dinar, dok transport dodaje još 70 para svakom jajetu. Cene su niže, ali je rizik nešto veći na pijacama, jer su većina prodavaca nakupci koji često menjaju dobavljače. Na tezgama mogu da prodaju i uvezena jaja, a da kažu da su domaća, ali i rashlađena jaja koja su deklarisana kao sveža, što je jedna od najčešćih prevara.
– Dešava se i da ovi preprodavci kupuju zaprljana jaja od velikih proizvođača, jer ona po standardima ne mogu da idu u trgovine. Baš takva se nude kao sveža domaća s navodno malih seoskih farmi, i to po znatno višim cenama. Kupovina na pijaci nije sigurna i zato što ne postoji način da se izvrši adekvatna kontrola. Po zakonu, i ova trgovina podleže obaveznim analizama, ali su one ređe nego u velikim lancima i proizvodnjama – kaže Milićević.
Izvor: Blic
– Dešava se i da ovi preprodavci kupuju zaprljana jaja od velikih proizvođača, jer ona po standardima ne mogu da idu u trgovine. Baš takva se nude kao sveža domaća s navodno malih seoskih farmi, i to po znatno višim cenama. Kupovina na pijaci nije sigurna i zato što ne postoji način da se izvrši adekvatna kontrola. Po zakonu, i ova trgovina podleže obaveznim analizama, ali su one ređe nego u velikim lancima i proizvodnjama – kaže Milićević.
Izvor: Blic