Kada bi se živelo na vinu i domaćem siru, standard i kupovna moć ne bi bili najveće brige građana Srbije. Ako u korpu, međutim, stanu jaja, meso, hleb, malo voća i povrća, a u novčaniku ih dočeka prosečna plata, izobilje nije na meniju.
Mesec dana ishrane, osnovnim namirnicama, Beograđnina košta 119 evra. To i nije najpapreniji račun ni u regionu, naročito ne u Evropi, ali ga plaća zarada koja je davno izgubila trku sa mnogima.
Portal Numbeo, na kome sami građani unose podatke o cenama u svojim gradovima, otkriva koliko u lokalnim radnjama i pijacama koštaju osnovne namirnice i koliko treba izdvojiti za dnevni jelovnik vredan 2.000 kalorija. U Beogradu dan hrane košta 3,85 evra.
Najskuplja stavka su pileće grudi, bez koske, jer je kilogram u proseku pet evra. Tročlana porodica bi, prema ovoj računici, samo na osnovnu hranu mesečno morala da izbroji 357 evra. A prosečna plata u Srbiji jedva da premašuje ovaj iznos – u martu je bila 375 evra.
Hrana u Srbiji, prema ovim podacima, jeftinija je nego u većini susednih zemlja. U Hrvatskoj identične namirnice potrebne pojedincu za mesec dana koštaju 166 evra. Prosečna plata je, međutim, 715 evra, pa tročlanoj porodici ostane trećina i za druge potrebe.
U Podgorici, kaže Numbeo, za hranu je potrebno 138 evra mesečno, a njihova prosečna zarada je 476 evra. Žitelj Ljubljane bi za ovaj meni mesečno trebalo da izdvoji 183 evra, ali mu je plata pet i po puta veća. Zadati jelovnik u Sarajevu košta 125 evra, a u Banjaluci je 117 evra.
U našoj zemlji, međutim, izgleda da nije skupo skroman ručak „zaliti“ vinom, naravno onim prosečnog kvaliteta. Boca košta oko tri evra, pa je čak u 111 zemalja skuplja nego kod nas. Vino je jeftinije samo u Moldaviji i Jermeniji, tvrde potrošači. S druge strane, pravi je luksuz u Saudijskoj Arabiji – košta više od 76 evra. Domaći sir, četiri evra za kilogram, takođe, nije među skupljim na svetskoj „top“ listi. Sa ovom cenom Srbija je na 92. mestu među 114 zemalja.
Izvor: Kamatica