Nezadovoljni Evropljani podneli centru za pritužbe potrošača čak 72.000 žalbi posle putovanja i godišnjih odmora. Najviše se žale na avionski prevoz, gubljenje prtljaga, rentakar…Mnogo riba, previše devojaka u toplesu, buka domaćina, isuviše beo pesak, samo su neke od žalbi koje evropski turisti podnose posle letovanja. Nakon svakog putovanja neko se vrati nezadovoljan, pa ni građani Evrope nisu izuzetak. U EU Britanci važe za najzahtevnije i najproblematičnije turiste, koji se žale na svaku sitnicu, dok su Belgijanci san svakog turističkog radnika.
Koliko god regulativa za turiste bila uređena u EU, prošle godine Centru za pritužbe nezadovoljnih potrošača podneto je 72.000 žalbi nezadovoljnih putnika! Zanimljivo je da je u mnoštvu žalbi samo njih 35.000 bilo opravdano.
Evropska mreža prikuplja žalbe u 29 zemalja Starog kontinenta i smatraju da je prošla godina bila jedna od – boljih. U zemljama EU regulativa je stroga, a agencije pišu jasne programe u kojima se turistima nedvosmisleno stavlja do znanja šta će dobiti i šta mogu da očekuju, pa se malo šta prepušta ličnom utisku. Takođe, pošto je veliki broj turista koji pokušavaju da „ućare” besplatno letovanje na račun upropašćenog odmora, veliki turoperatori imaju tim advokata koji lično prikuplja žalbe nezadovoljnih putnika.
Ipak, neke žalbe se ponavljaju. Tako se, recimo, najviše pritužbi – čak 21 odsto, odnosi na prevoz avionom. Zanimljivo je da ni žalbe na rentakar nisu zanemarljive, jer se na to žali 3,2 odsto putnika. Ipak, sledeći na listi je prtljag – odnosno gubljenje ili oštećenje kofera, što se dogodi kod 7,4 odsto putnika. Tokom sportskih i rekreativnih aktivnosti neprijatnost doživi sedam odsto turista. Na čistačice i pomoćno osoblje žali se 6,8 evropskih putnika. Buka i loše zdravstvene usluge smetaju pet odsto turista, kao i nepoznavanje stranih jezika kod lokalnih turustičkih radnika. Najmanje turista žali se na bankarske usluge, a oni koji su nezadovoljni imali su muke sa bankomatima.
Zbog mnogobrojnih žalbi koje, i pored edukacije turista, neprestano stižu, u EU postoji mreža ECC-NET (Centar evropskih potrošača) gde mogu da se jave i podnesu pritužbu. Ova mreža postoji u svim EU zemljama, kao i Norveškoj i Islandu. Pored toga, redovno se štampaju brošure i šalju upozorenja na šta turisti mogu da se žale. U ovim centrima rade eksperti koji besplatno savetuju Evropljane kako da u zemlji u kojoj su prevareni prikupe dokaze da su prevareni ne bi li po povratku kući mogli da podnesu tužbu. Najčešće žalbe koje mogu da se sudski naplate je kašnjenje avionskog leta ili preveliki, nerealan račun u kafani ili prodavnici.
10 NAJČUDNIJIH ŽALBI
- Žena je zvala policiju tvrdeći da je osoblje hotela drži zaključanu, jer je natpis na vratima „ne uznemiravaj” pogrešno protumačila.
- „Na Majorci bi trebalo da zabrane toples, jer je moj muž samo zverao u devojke” – Bugarka.
- „Supa u hotelu ‘Novotel’ u Austriji je previše gusta, pa kravata ne može da se opere” – Španac.
- „Kupili smo u Rimu „rej ban” naočare od uličnog prodavca za 3,5 evra da bismo shvatili da su lažne” – Nemac.
- „Niko nam nije rekao da u Crvenom moru ima toliko riba, deca su bila prestravljena” – Belgijanka.
- „Od Jamajke do Londona putovali smo devet sati, a Amerikanci samo tri” – Britanka.
- „U brošuri piše da u hotelu nema frizera, da li smem da odsednem tamo jer radim kao frizerka” – Mađarica.
- „Ima previše Španaca, na recepciji i u radnjama svi govore španski” – Holanđanin.
- „U brošuri na slici je pesak bio žut, a na plaži je beo” – Britanac.
- „Zadatak turoperatora bio je da nas upozori da će u grupi biti bučnih turista” – Nemac.