Iz potrošačkih organizacija traže češće ispitivanje ostataka opasnih sredstava za zaštitu bilja u voću i povrću.Informacija da je inspekcija Ministarstva poljoprivrede u toku cele protekle godine pronašla povećane količine pesticida u samo dva uzorka voća i povrća trebalo bi da garantuje potrošačima u Srbiji da kupuju zdravu hranu u kojoj nema povećanih koncentracija sredstava za zaštitu bilja. Da se u Srbiji, ipak, kontroliše ispravnost hrane svedoči i informacija da je u toku 2012. godine obavljeno nešto više od 300 kontrola uzoraka poljoprivrednih proizvoda kod proizvođača kako bi se proverilo da li se pravilno upotrebljavaju đubrivo i pesticidi.
U prva tri meseca ove godine uzeto je oko 40 uzoraka voća i povrća. Treba reći i da su rezultati tih ispitivanja pokazali da nema povećanog sadržaja ostataka pesticida od maksimalno dozvoljenih vrednosti.
Ali, istovremeno treba podsetiti i na informaciju da su u 60 tona jabuka koje je Srbija izvezla u Rusiju pre dva meseca pronađene povećane količine pesticida. Opreza nikada dovoljno. I opet se vraćamo na početno pitanje – da li se dovoljno kontroliše prisustvo ovih hemikalija u voću i povrću s kojim stepenom poverenja kupujemo namirnice na pijaci ili u prodavnicama?
U potrošačkim organizacijama koje se bave ovom problematikom tvrde da postoje dva velika problema kada je o kontroli pesticida u Srbiji reč.
– Prema našim informacijama, voće i povrće se u Srbiji kontroliše na ostatke pojedinih pesticida koji se ne upotrebljavaju godinama, koji su ili prevaziđeni ili zabranjeni. U isto vreme ne ispituje se ima li ostataka nekih novih sredstava za zaštitu bilja, odnosno njihovih aktivnih supstanci. To je veoma veliki problem i trebalo bi ažurirati te podatke – tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
Prema njegovim rečima, drugi veliki problem jeste mali broj uzoraka i, kako kaže, na osnovu toga nije moguće stvoriti realnu sliku.
– I dalje su na snazi prošlogodišnje odluke po kojima je broj uzoraka koji se uzimaju drastično smanjen. I treba reći da se time ne doprinosi uštedama u budžetu jer prilikom uvoza uvoznik plaća analize – smatra Papović.
Kako kaže, veći problem bi mogli da predstavljaju manji, individualni proizvođači koji ili nisu dovoljno edukovani ili su prinuđeni da koriste jeftinija, pa time lošija i agresivnija sredstva. Sa druge strane, od većih, koji voće i povrće izvoze očekuje se da imaju strože sisteme unutrašnje kontrole, upravo kako ne bi narušili svoju reputaciju na tržištu.
U „Delta agraru” navode da su naši pravilnici o ispravnosti usklađeni sa pravilnicima EU, odnosno maksimalno dozvoljene količine pesticida koje mogu da se nađu iste su u našoj domaćoj regulativi kao i u regulativi EU.
– Celokupna proizvodnja jabuka kod nas se odvija u skladu sa „Global gap” standardom koji potvrđuje kvalitet i zdravstvenu bezbednost jabuka i obuhvata gotovo 240 kontrolnih tačaka u proizvodnji od sadnje jabuka pa sve do skladištenja. Tu spada i transparentnost primene pesticida, o čemu se svake godine vode zvanične knjige tretiranja i gde se svake godine pred berbu rade analize ostataka pesticida čime se potvrđuje kvalitet proizvedenih jabuka – objasnili su u „Delta agraru”, dodajući da pored sopstvene proizvodnje jabuka, otkupljuju i od drugih domaćih proizvođača.
– Pri otkupu se obavezno prilažu kopije knjige tretiranja i analiza na ostatke pesticida – kažu.
A kako je potpukovnik dr Miodrag Jovanović, klinički toksikolog i načelnik Toksikološko-informacioni odseka na Vojnomedicinskoj akademiji, rekao nedavno za „Politikin” „Potrošač”, hemijski zagađivači hrane, među koje spadaju i ostaci pesticida, dolaze na treće mesto rizika od zagađenja hrane.
– Dugogodišnjim eksperimentalnim ispitivanjima na životinjama, ali i praćenjem štetnih efekata pesticida na ljudski organizam pokazano je da hronično i višegodišnje unošenje njihovih ostataka preko hrane može imati štetan uticaj na zdravlje ljudi. Rezidui ili ostaci pesticida u hrani čak i u povećanim koncentracijama ne mogu dovesti do značajnih akutnih trovanja kod ljudi – istakao je dr Jovanović.
Kako je rekao, u poslednjih nekoliko godina u ovoj ustanovi nije bilo slučajeva akutnog trovanja ostacima pesticida iz hrane. Uvidom u godišnje izveštaje Nacionalnog centra za kontrolu trovanja beleži se pad broja, čak i namernih ili zadesnih trovanja pesticidima na radnom mestu.
On je istakao da najčešći uzroci trovanja hranom nisu vezani za hemikalije i njihovo prisustvo u hrani već za higijenski neispravnu hranu, što izlazi iz domena toksikologije.
Izvor: Politika