Jedna od najčešćih primedbi potrošača je na kvalitet obuće. Osim nedavno objavljene vesti da većina malih prodavnica pakuje kinesku obuću u italijanske kutije, sam kvalitet kupljene obuće na tržištu Srbije, pod velikim znakom je pitanja.
Potrošači su najčešće u prilici da budu odbijeni kada reklamiraju obuću trgovcu, i to s omiljenim obrazloženjem prodavca – da je potrošač nosio obuću za suvo vreme po kiši, ili da je obuću nosio onako kako ne treba. Naime, odbijeni budemo samo zato što smo se usudili da obuću izvadimo iz kutije i obujemo.
Koliko je teško dokazati da je problem s obućom njen kvalitet a ne neadekvatno nošenje obuće, govori u prilog i činjenica da veštačenje obuće u CIS-u košta deset puta više od same obuće!
Naime, poslednji račun u koji smo imali uvid, a koji je CIS ispostavio za uslugu veštačenja osnovanosti reklamacije na kvalitet obuće, iznosi preko 50.000 dinara, za obuću koja je koštala oko 5.000.
I onda smo dovedeni u poziciju da je lakše da prebolimo što su nas namagarčili u radnji za 5.000 dinara, nego da podižemo kredit, na primer, da bismo platili veštake koji će možda u sudskom postupku da utvrde da smo u pravu.
Ovde se postavlja i pitanje da li CIS ovakvom cenovnom politikom štiti proizvođače i trgovce od "nesavesnih" potrošača ili je nešto drugo po sredi? U svakom slučaju, malo ko sebi danas može da priušti ovakvog veštaka.
Podsećamo, Udruženje za zaštititu potrošača Vojvodine, zastupalo je nekoliko potrošača u sporu upravo sa reklamacijom obuće, i to je bio prvi sudski postupak poveden po ovom pitanju i prvi koji je rešen u korist potrošača.