Uvozne namirnice jeftinije od domaćih

Pojedine namirnice iz Hrvatske prodaju se kod nas po nižim cenama. Pored pečenice, povoljniji su mineralna voda, ulje, konzerve. Gotovo 90 odsto prehrambene industrije Srbije je u rukama inostranih kompanija.

Pojedine namirnice iz Hrvatske prodaju se po konkurentnijim cenama na našem tržištu od domaćih! Potrošače zbunjuje i to što je pored raznih slatkiša, čokolada, namaza, moguće pazariti i povoljnije mineralnu vodu, jestivo ulje, neke testenine, mesne i riblje konzerve, pojedine prerađevine od mesa. Litar mineralne vode iz Hrvatske tako je jeftiniji za tri do pet dinara, ulje za desetak, a tabla čokolade i do bezmalo 20 dinara. Dimljena pečenica istog ranga kao kod nas može da se kupi i do 150 dinara povoljnije.

U praksi, prema oceni stručnjaka, to ništa nije neobično. Pre svega, da bi se pridobilo tržište, morate da mu se prilagodite ne samo po ponudi, već i prema kupovnoj moći stanovništva. A u vreme besparice važan je svaki dinar, pa je sve češće cena glavni orijentir kupcu.

– Ni najmanje razlike u ceni hrane nisu više „bezbolne“ za prazne džepove građana – ističu u Pokretu za zaštitu potrošača. – Trgovačke zarade glavni su krivac za tako visoke raspone u cenama namirnica, gde recimo čajna košta od 790 do 1.400 dinara, a svinjski but od 390 do 550 dinara.

Stipe Lovreta, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da, kada se uvozni proizvod prodaje po nižoj ceni od domaćeg, onda očigledno nešto nije u redu sa konkurentnošću naših proizvođača. Očigledno ne vode računa po kojoj ceni se prodaju njihovi proizvodi, o kvalitetu, dizajnu, trajanju…
– Generalno gledano, naše tržište se otvara, i u takvoj situaciji potrošači će da kažnjavaju one, koji nisu u stanju da ponude kvalitetan i cenovno konkurentan proizvod – kaže Lovreta. – Našem potrošaču, koji je doveden na ivicu egzistencije, apsolutno odgovara kvalitetan proizvod po nižoj ceni.
Lovreta napominje da smo sada u fazi izgradnje jedne dobre strukture maloprodajnog tržišta.

U narednom periodu možemo očekivati još intenzivnije procese ukrupnjavanja, koncentracije, povezivanja.

Najslabija strana do sada je bila što smo imali samo jedan trgovinski lanac, koji je imao izrazito visoko učešće na tržištu u odnosu na ostale „igrače“. Dobro je što će sada biti dva lanca.

Proteklih godina cene su kod nas rasle mimo svake logike, a najviše kod proizvoda koji se svakodnevno nalaze u potrošačkoj korpi. I mada je ključna uloga u rastu cena poskupljenje energenata i sirovina, ipak dobrim delom poskupljenja su posledica i toga što trgovci nisu hteli da se odreknu svoje zarade.

Gotovo 90 odsto prehrambene industrije Srbije je u rukama inostranih kompanija. Mlekare, šećerane, konditorska, delom klanična industrija i uljare u vlasništvu su evropskih i regionalnih kompanija. Problem je što sve češće te kompanije, koje se vode kao domaće u stranom vlasništvu, uvoze sirovine, poput jaja u prahu, ili mleka, iako tih sirovina ima i na našem tržištu. Tako kupac smatra da konzumira domaći, a zapravo dobar deo je strani proizvod.

Izvor: Večernje novosti