Hrana i piće 29 odsto jeftiniji nego u EU

Hleb i žitarice naši potrošači, prema podacima Eurostata, plaćaju čak 36 odsto manje od prosečnog Evropljanina. Nedostaje samo podatak o prosečnoj plati, kažu potrošači.

Hranimo se jeftinije, pijemo za manje novca, a tek su pušači u zavidnoj situaciji. Evropski statističari uporedili su cene osnovnih životnih namirnica, pića i duvana u Evropskoj uniji i zemljama van nje. Tek objavljeni podaci pokazuju da je prosečna potrošačka korpa u Srbiji jeftinija 29 odsto od EU proseka. Na ishranu još manje troše samo u Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Albaniji i Bugarskoj. Cene hleba i žitarica naši potrošači, prema podacima Eurostata, plaćaju čak 36 odsto manje od prosečnog Evropljanina. Ista je razlika i u cenovnicima mesa. Mleko, sir i jaja dostižu 81 odsto prosečnih evropskih cena. Alkohol je za petinu, 22 odsto jeftiniji u Srbiji nego u EU, a cigarete koštaju u proseku čak 70 odsto manje.

– U celoj toj računici nedostaje samo podatak o prosečnim platama u Srbiji – smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu prava potrošača Srbije. – Ali ne bilo kakav podatak o prosečnoj zaradi, već realan. Ne može se govoriti o prosečnoj plati ako u nekoj opštini radi jedna banka ili jedna kockarnica. Mora u obzir da se uzme koliko je u toj opštini nezaposlenih. Meni ovi podaci govore da bi u Srbiji jako lepo živeo jedan Šveđanin, ili Nemac i Austrijanac. Naravno sa platama koje zarađuju u svojim domovinama. Ne sa našim zaradama.

Iako zavise od prosečne plate u zemlji, cene proizvoda, međutim, ne mogu da ih u stopu prate. Tako ekonomista Aleksandra Stevanović poručuje da to što su u zemlji mala primanja ne znači da cene treba da budu najmanje.
– Ako je za utehu, kada nam porastu plate te cene verovatno neće toliko porasti – kaže Stevanović. – U strukturi cena proizvoda dobar deo čini trošak rada. Ali učestvuje i produktivnost. Zato jedan Nemac može da plaća oko 80 odsto veće cene, a da zarađuje i osam puta više od našeg građanina. On svojim radom proizvodi više. Ima akumulirano znanje i kapital. Nama nedostaje kapital da razvijemo proizvodnju. Ima sektora gde je nemoguće povećavati unedogled produktivnost, i to je uračunato u cenu proizvoda. Frizerka ne može da ošiša mnogo više ljudi, niti advokat da primi mnogo više klijenata.

Među zemljama Starog kontinenta potrošači najmanje troše u Makedoniji. Korpa je tamo čak 42 odsto jeftinija nego u Evropskoj uniji. Cigarete u Makedoniji koštaju svega četvrtinu evropske prosečne cene.

Među članicama Evropske unije, hrana je najpristupačnija u Poljskoj. Jeftinija je 39 odsto u odnosu na ostatak Unije. Račun u trgovini u Rumuniji je 33 odsto „lakši” nego u EU, u Bugarskoj za 32 odsto, baš koliko i u Albaniji.

Među članicama Evropske unije potrošačka korpa je najskuplja u Danskoj. Danci na hranu daju čak 43 odsto više nego prosečni Evropljani. Hleb i žitarice su im 59 odsto papreniji, dok je prosečna šnicla skuplja za trećinu. Norveška, koja nije član EU, najskuplja je na Starom kontinentu. Hrana i piće se prodaju po 86 odsto većim cenama od proseka. Papreno je i u Švajcarskoj. Cene su u proseku za 55 odsto veće nego u EU.

Izvor: Večernje novosti