Građane koji svakodnevno pokušavaju da svoju ishranu obogate i istovremeno se zaštite od virusa već duže vreme iznenađuju izuzetno visoke cene sezonskog voća i povrća.
Ono što posebno čudi je da su cene južnog voća niže nego cene onog koje se proizvodi u Srbiji. Stručna javnost pak odgovara da to nije situacija od juče i da se sa istim problemima domaći potrošači susreću u poslednjih pet do šest godina. Milan Prostran, savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, kaže za Danas da postoje dva osnovna razloga zbog čega su cene voća na domaćem tržištu visoke. – Prvi razlog je taj što se velike količine domaćeg voća izvoze u inostranstvo, odnosno u Rusiju, gde su spremni da dobro plate. Ta cena se potom reflektuje i na ono voće koje poljoprivrednici prodaju na domaćem tržištu, pijacama i u trgovini. Dakle, zaključak je da velika potražnja voća u Rusiji formira višu cenu i na domaćem tržištu. Treba naglasiti da ni u okruženju nema jeftinijeg voća, jer se te vrste koje se gaje i kod nas, takođe iz tih zemalja izvoze u Rusiju – objašnjava Prostran.
On dodaje da drugi razlog treba tražiti u činjenici da je zbog vremenskih uslova, odnosno hladnijeg vremena i kiša tokom proleća, rod voća bio manji nego što se očekivalo pa se to odrazilo i na ponudu koja je slabija, što je podiglo cene. Ali, kada je o povrću reč, situacija je potpuno drugačija.
-Sa izuzetkom krompira, koji je još uvek skuplji nego što bi trebalo, ostalo sezonsko povrće beleži pad cena i kako se leto bude „zahuktavalo“ tako treba očekivati da će se cene u tom robnom segmentu potpuno „unormaliti“. To već vidimo na primeru boranije, koja je doskoro koštala 300 dinara, a sada se kilogram može kupiti za 100 dinara – ističe Prostran.
Evica Mihaljević, direktorka asocijacija „Plodovi Srbije“, slaže se sa Prostranom da je izvoz u Rusiju „najodgovorniji“ za visoke cene voća kod nas i da to nije novina na našem tržištu.
– Jednostavno, u situaciji kada neko iz svog voćnjaka može da proda trešnju namenjenu izvozu za dva evra, nemoguće je očekivati od tog poljoprivrednika da je iznese na pijacu ovde i prodaje za 80 do 100 dinara po kilogramu. Kada je reč o trešnjama, to i jeste razlog što je cena veća nego što je to uobičajeno za ovo doba godine, dok je situacija nešto bolja sa jabukama i šljivama. S druge strane, južno voće u Srbiji je jeftinije od domaćeg jer trgovci žele da se izbore sa konkurencijom domaćeg voća. U Srbiji se od južnog voća najviše troši limun, mnogo više u odnosu na drugo, a kada je reč o bananama, one imaju kratak rok trajanja pa i u tome leži razlog zbog čega su po ovakvim vrućinama cene tog južnog voća niže. S obzirom da je sada tržište globalno, teško je očekivati da će se cene pojedinih proizvoda, u koje ubrajam i voće, formirati posebno za domaće a posebno za strano tržište. Ići će se na ujednačavanje cena. S obzirom da je Srbija malo tržište za proizvođače voća, jedino rešenje koje može da dovede do smanjenja cena jeste širenje voćnih kultura – objašnjava naša sagovornica.
Ono što posebno čudi je da su cene južnog voća niže nego cene onog koje se proizvodi u Srbiji. Stručna javnost pak odgovara da to nije situacija od juče i da se sa istim problemima domaći potrošači susreću u poslednjih pet do šest godina. Milan Prostran, savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, kaže za Danas da postoje dva osnovna razloga zbog čega su cene voća na domaćem tržištu visoke. – Prvi razlog je taj što se velike količine domaćeg voća izvoze u inostranstvo, odnosno u Rusiju, gde su spremni da dobro plate. Ta cena se potom reflektuje i na ono voće koje poljoprivrednici prodaju na domaćem tržištu, pijacama i u trgovini. Dakle, zaključak je da velika potražnja voća u Rusiji formira višu cenu i na domaćem tržištu. Treba naglasiti da ni u okruženju nema jeftinijeg voća, jer se te vrste koje se gaje i kod nas, takođe iz tih zemalja izvoze u Rusiju – objašnjava Prostran.
On dodaje da drugi razlog treba tražiti u činjenici da je zbog vremenskih uslova, odnosno hladnijeg vremena i kiša tokom proleća, rod voća bio manji nego što se očekivalo pa se to odrazilo i na ponudu koja je slabija, što je podiglo cene. Ali, kada je o povrću reč, situacija je potpuno drugačija.
-Sa izuzetkom krompira, koji je još uvek skuplji nego što bi trebalo, ostalo sezonsko povrće beleži pad cena i kako se leto bude „zahuktavalo“ tako treba očekivati da će se cene u tom robnom segmentu potpuno „unormaliti“. To već vidimo na primeru boranije, koja je doskoro koštala 300 dinara, a sada se kilogram može kupiti za 100 dinara – ističe Prostran.
Evica Mihaljević, direktorka asocijacija „Plodovi Srbije“, slaže se sa Prostranom da je izvoz u Rusiju „najodgovorniji“ za visoke cene voća kod nas i da to nije novina na našem tržištu.
– Jednostavno, u situaciji kada neko iz svog voćnjaka može da proda trešnju namenjenu izvozu za dva evra, nemoguće je očekivati od tog poljoprivrednika da je iznese na pijacu ovde i prodaje za 80 do 100 dinara po kilogramu. Kada je reč o trešnjama, to i jeste razlog što je cena veća nego što je to uobičajeno za ovo doba godine, dok je situacija nešto bolja sa jabukama i šljivama. S druge strane, južno voće u Srbiji je jeftinije od domaćeg jer trgovci žele da se izbore sa konkurencijom domaćeg voća. U Srbiji se od južnog voća najviše troši limun, mnogo više u odnosu na drugo, a kada je reč o bananama, one imaju kratak rok trajanja pa i u tome leži razlog zbog čega su po ovakvim vrućinama cene tog južnog voća niže. S obzirom da je sada tržište globalno, teško je očekivati da će se cene pojedinih proizvoda, u koje ubrajam i voće, formirati posebno za domaće a posebno za strano tržište. Ići će se na ujednačavanje cena. S obzirom da je Srbija malo tržište za proizvođače voća, jedino rešenje koje može da dovede do smanjenja cena jeste širenje voćnih kultura – objašnjava naša sagovornica.
Voćari nezadovoljni cenom višnje
Proizvođači višanja u Šumadiji nezadovoljni su otkupnom cenom tog voća i najavljuju blokadu puteva početkom naredne nedelje. U selu Vinča kod Topole, u kojem su najveći zasadi višnje u Šumadiji, juče je održan protestni skup, sa kojeg su voćari poručili nadležnima da najavljena otkupna cena od 60 dinara po kilogramu ne može da pokrije ni troškove berbe. Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović obećao je nezadovoljnim proizvođačima da će razgovarati sa ministrom poljoprivrede Goranom Kneževićem.
Izvor: Danas
Izvor: Danas