Na ceni brašna pojedini trgovinski lanci zarađuju i do 55 odsto, razlika u nabavnoj i prodajnoj ceni šećera iznosi do 35 odsto, a jestivog ulja do 33 odsto. Kod mleka je taj raspon često oko 20 odsto.
Trgovci u Crnoj Gori imaju marže od 20 do 30 odsto. U Sloveniji su prosečno 23 odsto, ali u Republici Srpskoj samo osam odsto. Istovremeno, veliki svetski trgovinski lanci zadovoljni su znatno manjim delom „kolača”.
Francuski Karfur koji godišnje ima obrt veći od 120 milijardi dolara, zarađuje prosečno 0,5 odsto na razlici u ceni. Kroz račune američke kompanije Volmart godišnje prođe oko 400 milijarde dolara, a marža im je 3,6 odsto. Engleski Tesko tokom godine „obrne” više od 90 milijardi dolara, iako im zarada prosečno iznosi 4,1 odsto.
Dok je njihovim kolegama svuda na planeti dovoljna marža od desetak odsto, u našoj zemlji profit trgovaca na pojedinim artiklima iznosi čak 150 odsto. Njihove apetite proteklih godina zauzdava jedino besparica većine potrošača u Srbiji.
Zašto su patike poznatog svetskog proizvođača često i do 40 odsto jeftinije u Beču nego u Beogradu? Slično pitanje može da se postavi i za brendirane čizme, pantalone, jakne…
Veliki trgovinski lanci u Evropi izračunali su da im je isplativo da na garderobi i obući zarade desetak odsto, ali kod nas marža na firmiranim farmerkama veća je i od sto odsto. Kod patika ide i do 150 odsto.
Potrošači ističu da je velika sloboda trgovaca u formiranju svojih cena posledica nedostatka konkurencije, ali i da na cene utiču i skupa i neefikasna država, korupcija, monopoli, skupa domaća proizvodnja…
Izvor: Kamatica