Paradajz sa ukusom hemije

Loš izgled i kvalitet povrća na tržištu bacaju sumnju na postupak gajenja, ali i upotrebu pesticida. Proizvođači tvrde da su domaći plodovi kvalitetniji od uvoznih koji su prepuni hormona.
Poslovica „Spolja gladac, a unutra jadac” najbolje opisuje kvalitet paradajza koji poslednjih godina možemo kupiti na pijacama. Sočni i slatki plodovi ovog povrća postoje još samo u sećanju potrošača. Proizvodi koji svojim izgledom mame iz gajbica, kada se preseku otkrivaju belu unutrašnjost i duboko korenje, pa se nekad i više od pola ploda mora baciti. Posebna priča su bljutav ukus i vodenost, što baca sumnju na postupak gajenja – upotrebu presticida i ostalih hemikalija.

Selekcionar paradajza u Institutu za ratarstvo u Smederevskoj Palanci, dr Jasmina Zdravković, kaže da ukus paradajza ne zavisi od toga čime je tretiran, već isključivo od sorte. Čak 90 odsto karakteristika je pitanje vrste semena, a tek 10 odsto je loše gajenje.
– Da bi dobili proizvod koji može duže da stoji i da se transportuje, žrtvovali smo ukus – objašnjava Zdravkovićeva. – Kada su 2000. godine u Srbiju ušli strani hibridi, naši proizvođači su preterali i tako smo izgubili domaći paradajz. Mi pokušavamo da, i kada napravimo hibrid, on bude približno iste arome kao onaj kakvog se sećamo. Na svakom preparatu piše kolika je karenca, ali niko ne može da nam garantuje da je proizvođači poštuju. Zabluda je da je plod bezukusan zbog prskanja, jer se za to koriste sredstva koja su toliko razvijena da nemaju miris i ne daju ružan ukus. Proizvođači prskaju paradajz da bi ga bilo više, a ne da bi postigli određeni kvalitet ploda.
Naša sagovornica napominje da se ova biljka, u proseku, prska između sedam i deset puta za četiri meseca, koliko je potrebno da od semena uberemo plod.
– Naročito se to radi u plastenicima, jer je proizvodnja skupa i ljudi žele da izbegnu rizik, pa ga tretiraju za svaki slučaj – kaže Zdravkovićeva. – Zabluda je da je deformisani paradajz zdraviji od onog koji je lep na oko. Ništa nam ne garantuje da ne jedemo otrov.

Dr Anđelko Mišković, direktor "GRO rasadnika" iz Iriga, tvrdi da je paradajz koji jedemo kvalitetan, jer svi ozbiljni proizvođači poštuju karencu, koja za neke preparate iznosi jedan, a za neke i do 45 dana.
– Kada se poštuje period od prskanja do branja i prodaje paradajza, nema ni govora da ovaj proizvod na pijace stigne nezdrav – smatra Mišković.
– Onaj koji uvozimo iz Albanije i Makedonije ne odgovara po kvalitetu našem proizvodu, a narušava cenu na tržištu. Oni ga gaje pod veštačkim svetlom, dok kod nas nema takve proizvodnje. Paradajz treba ostaviti tri dana na sobnoj temperaturi i ako brzo propadne, znači da je brzo i sazreo, uz pomoć hormona i da je nezdrav.
Mišković napominje da se paradajz prska na svakih 10 do 14 dana, a s obzirom na to da mu je potrebno oko 130 dana da bi sazreo, ispada da se prska najmanje 10 puta. Broj preparata kojim se tretira je mnogo veći, jer se prave miksevi, kako bi se u isto vreme zaštitio od vaši, crne pegavosti ili bakterioze. Samo pre sadnje se upotrebe tri otrova protiv korova i zemljišnih štetočina, a do berbe još dvadesetak.

Paradajz koji možemo kupiti na pijacama i u trgovinama ima nizak odnos kiselina i šećera i nije, kao ranije, dobar za preradu – kaže Zdravkovićeva.
– Prskanjem se plod zaustavlja u jednoj fazi zrenja i zato dobijamo povrće koje je previše vodeno i nije kvalitetno za kuvanje.

Izvor: Večernje novosti