Na naše trpeze, preko Kosmeta i Crne Gore, stiže sve više mesa sumnjivog porekla i kvaliteta. Klaničarima dolaze tovari bez kontrole iz Brazila, Argentine…
Samo u prvoj polovini godine uvezli smo, prema zvaničnim podacima, mesa za oko 15 miliona dolara, što je skoro duplo više nego lane. U našu zemlju je, tako, stiglo svinjetine, govedine… uglavnom iz Evropske unije – Austrije, Nemačke, Španije i Mađarske. Ali stručnjaci tvrde da je bar duplo više mesa došlo ilegalnim putevima i da se ono uglavnom koristi za preradu. U Upravi za veterinu potvrđuju da meso uvoze prerađivači, a ne trgovinski lanci. Potrošače najviše plaši to što klaničari za proizvodnju prerađevina koriste meso iz Brazila i Argentine i drugih zemalja, koje preko Kosova i Crne Gore stiže zamrznuto.
Preko administrativne linije sa Kosmetom prelaze tovari mesa, koje završava ne samo u radnjama gradova u blizini administrativne granice, već i u drugim delovima zemlje. Ilegalno preko granice stižu mahom pileći bataci proizvedeni u Americi. Osim što su prepuni hormona, koji su u Evropi zabranjeni, a SAD ih legalno koristi u proizvodnji, sumnjiva je i bakteriološka ispravnost ovih namirnica pošto se isporuke na putu do kupaca više puta odmrzavaju. Piletina iz Južne Amerike stiže i preko crnogorskih luka, bez bilo kakvih carinskih deklaracija. Na jugu Srbije, ovo meso dominira i prodaje se uglavnom u manjim privatnim prodavnicama.
U Privrednoj komori Srbije kažu da su, prema zvaničnim podacima, kontrola kvaliteta i bezbednosti mesa na našem tržištu dobri, ali da u praksi to baš i nije uvek tako.
– Ne možemo nedokumentovano da tvrdimo da je meso iz uvoza loše – napominje Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju Privredne komore Srbije. – I odmrznuto meso može da ide i u prodaju, ali to mora da bude deklarisano, kako bi potrošači imali informaciju o tome šta kupuju. Za prvih šest meseci ove godine uvezeno je oko 4.600 tona svinjskog mesa, gotovo duplo više nego prošle godine, kada je granicu prešlo 2.600 tona mesa mahom za preradu.
U 2012. godini u Srbiji je proizvedeno 9.796 tona svežeg goveđeg i telećeg mesa, 35.956 tona svežeg svinjskog mesa, 237 tona jagnjećeg i ovčijeg, kao i 33.957 tona piletine. Proizvedeno je i 55.094 tona kobasičarskih proizvoda, 22.883 tone trajnih mesnih konzervi i 3.078 tona polutrajnih mesnih konzervi.
Budimović, kao i mnogi agroekonomisti, smatra da je srpsko stočarstvo na izdisaju, a s njima se slažu i stočari. Milenko Babić iz Kuzmina ističe da je cena tovljenika od 195 do 205 dinara za kilogram izuzetno niska i da ne pokriva troškove uzgoja svinje.
– Meso se uvozi, jer su cene u inostranstvu znatno niže, pošto je očigledno da njihove države podstiču stočarstvo i još im daju pomoć da bi mogli da izvoze – smatra Babić. – Ovih dana ne dolaze u selo da otkupljuju stoku, tako da je sigurno da su opet pojačali uvoz. Gajili smo po 35 krmača i prodavali po 600 svinja godišnje. Smanjili smo za 60 odsto i sada imamo samo 10 krmača. Ne smem da razmišljam o paritetu i koliko nam se u stvari ništa ne isplati. Ako rodi kukuruz, padnu cene, ako ima više svinja, meso gubi vrednost. Izgubio sam volju da se bavim svinjarstvom.
Samo u prvoj polovini godine uvezli smo, prema zvaničnim podacima, mesa za oko 15 miliona dolara, što je skoro duplo više nego lane. U našu zemlju je, tako, stiglo svinjetine, govedine… uglavnom iz Evropske unije – Austrije, Nemačke, Španije i Mađarske. Ali stručnjaci tvrde da je bar duplo više mesa došlo ilegalnim putevima i da se ono uglavnom koristi za preradu. U Upravi za veterinu potvrđuju da meso uvoze prerađivači, a ne trgovinski lanci. Potrošače najviše plaši to što klaničari za proizvodnju prerađevina koriste meso iz Brazila i Argentine i drugih zemalja, koje preko Kosova i Crne Gore stiže zamrznuto.
Preko administrativne linije sa Kosmetom prelaze tovari mesa, koje završava ne samo u radnjama gradova u blizini administrativne granice, već i u drugim delovima zemlje. Ilegalno preko granice stižu mahom pileći bataci proizvedeni u Americi. Osim što su prepuni hormona, koji su u Evropi zabranjeni, a SAD ih legalno koristi u proizvodnji, sumnjiva je i bakteriološka ispravnost ovih namirnica pošto se isporuke na putu do kupaca više puta odmrzavaju. Piletina iz Južne Amerike stiže i preko crnogorskih luka, bez bilo kakvih carinskih deklaracija. Na jugu Srbije, ovo meso dominira i prodaje se uglavnom u manjim privatnim prodavnicama.
U Privrednoj komori Srbije kažu da su, prema zvaničnim podacima, kontrola kvaliteta i bezbednosti mesa na našem tržištu dobri, ali da u praksi to baš i nije uvek tako.
– Ne možemo nedokumentovano da tvrdimo da je meso iz uvoza loše – napominje Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju Privredne komore Srbije. – I odmrznuto meso može da ide i u prodaju, ali to mora da bude deklarisano, kako bi potrošači imali informaciju o tome šta kupuju. Za prvih šest meseci ove godine uvezeno je oko 4.600 tona svinjskog mesa, gotovo duplo više nego prošle godine, kada je granicu prešlo 2.600 tona mesa mahom za preradu.
U 2012. godini u Srbiji je proizvedeno 9.796 tona svežeg goveđeg i telećeg mesa, 35.956 tona svežeg svinjskog mesa, 237 tona jagnjećeg i ovčijeg, kao i 33.957 tona piletine. Proizvedeno je i 55.094 tona kobasičarskih proizvoda, 22.883 tone trajnih mesnih konzervi i 3.078 tona polutrajnih mesnih konzervi.
Budimović, kao i mnogi agroekonomisti, smatra da je srpsko stočarstvo na izdisaju, a s njima se slažu i stočari. Milenko Babić iz Kuzmina ističe da je cena tovljenika od 195 do 205 dinara za kilogram izuzetno niska i da ne pokriva troškove uzgoja svinje.
– Meso se uvozi, jer su cene u inostranstvu znatno niže, pošto je očigledno da njihove države podstiču stočarstvo i još im daju pomoć da bi mogli da izvoze – smatra Babić. – Ovih dana ne dolaze u selo da otkupljuju stoku, tako da je sigurno da su opet pojačali uvoz. Gajili smo po 35 krmača i prodavali po 600 svinja godišnje. Smanjili smo za 60 odsto i sada imamo samo 10 krmača. Ne smem da razmišljam o paritetu i koliko nam se u stvari ništa ne isplati. Ako rodi kukuruz, padnu cene, ako ima više svinja, meso gubi vrednost. Izgubio sam volju da se bavim svinjarstvom.
Ponovo cveta šverc
Na severu Bačke ponovo cveta šverc mesa. Većina tezgi na subotičkim pijacama, na kojima se prodaje roba iz Mađarske, pretvorila se u prave mini-mesare. Razlog za šverc je što je sveže svinjsko i ćureće meso u Mađarskoj za trećinu jeftinije. Dok Subotičani u mesarama za kilogram svinjskog buta bez kostiju treba da izdvoje i više od 500 dinara, na pijačnoj tezgi prodavci ga nude za 350 dinara po kilogramu. Priblem je, međutim, sanitarna ispravnost tog mesa, zbog neadekvatnog čuvanja i izostanka dodatne kontrole, pošto se nudi „na crno“.
Izvoz-uvoz
Što se tiče goveđeg mesa, izvoz je u 2013. godini duplo veći u odnosu na isti period prošle godine, ali su količine zanemarljive. Lane smo izvezli 14,7 tona govedine, a u 2013. godini 28,5 tona. Uvoz goveđeg mesa manji je ove godine za desetak tona, nego 2012. godine, kada smo uvezli 104 tone te vrste mesa.
Izvor: Večernje novosti
Izvor: Večernje novosti