Građani koji ovih dana uzimaju kredite suočavaju se, u nekim bankama, sa novim nametom. Uz razne naknade koje plaćaju pri potpisivanju ugovora sa bankom, sledi im i godišnji trošak preostalog iznosa kredita sve do dana njegove otplate!
Naime, deo banaka počeo je da, uz do sada poznate troškove zajmova, naplaćuje i troškove mesečne ili godišnje administrativne obrade, što za klijente znači dodatni, neplanirani izdatak od više stotina evra. Uobičajeno je da banke naplaćuju obradu kreditnog zahteva koja iznosi od jedan čak i do tri odsto. Ovo je trošak koji se plaća kada se zajam odobri i, naravno, što je veći iznos kredita, veći je i iznos naknade. Ali, kada banke žele da promovišu određene kredite i pridobiju nove klijente, ovih naknada se obično odriču. Takođe, ovih provizija nema ni kod odobravanja kreditnih kartica, iako banke imaju trošak izrade kartica.
Rastom nenaplativih kredita i kašnjenjima u otplati, polako se uvodi u praksu da banke zaračunavaju i takozvano administratiranje zajma, odnosno mesečnu obradu kredita. Kako je “Blicu” potvrđeno u više banaka, obrazloženje je to što se povećava obim posla službenika, pa umesto da se bave privlačenjem novih klijenata, oni analiziraju i prate stare, kako bi banka pravovremeno reagovala kada se problem nasluti i kako ne bi rastao broj onih koji kasne u otplati.
Tako se ceh nenaplativih kredita i onih u kašnjenju kroz ove naknade zapravo prevaljuje na onaj deo klijenata koji redovno izvršavaju svoje obaveze.
– Troškovi obrade kredita se naplaćuju klijentima jer iza svake obrade zahteva postoji niz operativnih troškova kao što su troškovi struja, telefona, poslovnog prostora, IT sistema, potrošnog materijala i poštanskih usluga, kao i profesionalnog arhiviranja i čuvanja kreditne dokumentacije i vrednosnih papira – ističe za “Blic” Vladan Vilotijević, direktor razvoja u sektoru za stanovištvo Eurobanke.
Kako objašnjava Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, troškovi kredita definisani su politikom cena svake banke.
– Kod nas ne postoji ni godišnji, niti mesečni trošak servisiranja kredita, već administrativni trošak koji se odnosi na odobravanje zajma – kaže za “Blic” Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.
Naime, deo banaka počeo je da, uz do sada poznate troškove zajmova, naplaćuje i troškove mesečne ili godišnje administrativne obrade, što za klijente znači dodatni, neplanirani izdatak od više stotina evra. Uobičajeno je da banke naplaćuju obradu kreditnog zahteva koja iznosi od jedan čak i do tri odsto. Ovo je trošak koji se plaća kada se zajam odobri i, naravno, što je veći iznos kredita, veći je i iznos naknade. Ali, kada banke žele da promovišu određene kredite i pridobiju nove klijente, ovih naknada se obično odriču. Takođe, ovih provizija nema ni kod odobravanja kreditnih kartica, iako banke imaju trošak izrade kartica.
Rastom nenaplativih kredita i kašnjenjima u otplati, polako se uvodi u praksu da banke zaračunavaju i takozvano administratiranje zajma, odnosno mesečnu obradu kredita. Kako je “Blicu” potvrđeno u više banaka, obrazloženje je to što se povećava obim posla službenika, pa umesto da se bave privlačenjem novih klijenata, oni analiziraju i prate stare, kako bi banka pravovremeno reagovala kada se problem nasluti i kako ne bi rastao broj onih koji kasne u otplati.
Tako se ceh nenaplativih kredita i onih u kašnjenju kroz ove naknade zapravo prevaljuje na onaj deo klijenata koji redovno izvršavaju svoje obaveze.
– Troškovi obrade kredita se naplaćuju klijentima jer iza svake obrade zahteva postoji niz operativnih troškova kao što su troškovi struja, telefona, poslovnog prostora, IT sistema, potrošnog materijala i poštanskih usluga, kao i profesionalnog arhiviranja i čuvanja kreditne dokumentacije i vrednosnih papira – ističe za “Blic” Vladan Vilotijević, direktor razvoja u sektoru za stanovištvo Eurobanke.
Kako objašnjava Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, troškovi kredita definisani su politikom cena svake banke.
– Kod nas ne postoji ni godišnji, niti mesečni trošak servisiranja kredita, već administrativni trošak koji se odnosi na odobravanje zajma – kaže za “Blic” Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.
Različite tarife
U Unikredit banci naknada je godišnja fiksna i iznosi od 0,5 do jedan odsto na ostatak duga, u zavisnosti da li klijent ima tekući otvoren kod njih. U Sosijete ženeral, troškovi obrade kredita iznose od jedan do tri odsto.
Svi troškovi koje građani plaćaju za uzeti kredit
- Iznos 10.000 evra
- Rok otplate 84 meseca
- Provizija za obradu kredita 3% plaća se jednom – 300 evra
- Administratiranje kredita 1% plaća se godišnje na ostatak duga, ukupno - 330 evra
- Izveštaj Kreditnog biroa 246 dinara
- Troškovi menice 50 dinara
- Od 1 do 3% – banke naplaćuju obradu kreditnog zahteva
- Od 0,5% mesečno do 1% godišnje – administratiranje kredita
Izvor: Blic