Pad carinskih opterećenja na proizvode iz Evropske unije neće osetiti potrošači. "Besplatan" ulaz namirnica ne znači da će one biti jeftinije.Od januara sledeće godine čeka nas ukidanje carina za sve industrijske i većinu poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije. "Besplatan" ulaz mnogih proizvoda može ozbiljno da ugrozi domaće proizvođače i prerađivače, a po tom scenariju ponudu u radnjama, sa samim tim i na našim trpezama može da diriguje Evropa. Pojedini srpski proizvodi biće, ipak, carinama zaštićeni, bar dok ne postanemo član evropske porodice. Ostaće carine na pojedine vrste mesa, povrća i voća, mlečne prerađevine, kukuruz, pšenicu, brašno, kobasice, testenine, džemove, voćne sokove, jabukovaču, kruškovaču, duvan, šećer i ulje.
– U Sporazumu postoji zaštitna klauzula, koja predviđa privremeno podizanja carina ukoliko dođe do naglog i prekomernog uvoza bilo kog proizvoda koji bi mogao da ugrozi domaću proizvodnju ili već pričinjava štetu – kaže za "Novosti" Bojana Todorović, pomoćnik ministra trgovine Srbije.
– Sporazum sa EU veoma precizno predviđa sve situacije, koje bi mogle da utiču na ugrožavanje domaće proizvodnje od prekomernog uvoza iz EU.
Kada je reč o primeni SPP sa EU, naša privreda i poljoprivreda postepeno se prilagođavala konkurenciji iz Evropske unije. Proces liberalizacije je započet 2009. i prema SPP, snižavanje carina se odvija fazno u periodu od šest godina.
To, međutim, ne znači da će se uvozni proizvodi u Srbiji od januara 2014. prodavati po nižoj ceni. Smanjivanje carinskih dažbina dosad se nije osetilo u cenovnicima, jer u formiranju cena u Srbiji često nema ekonomske logike. Tako su lane namirnice na svetskom tržištu pojeftinile za sedam odsto, dok su u Srbiji u istom periodu povećane za 15,4 odsto. Stručnjaci tvrde da kada su cene u pitanju u Srbiji, glavni problem je nedostatak "tržišne utakmice".
– Ključni problem je što kod nas nije uspostavljena konkurencija, slaba je ponuda i praktično imate monopol – kaže za "Novosti" ekonomista Danilo Šuković. – Nekoliko ponuđača kontroliše situaciju na tržištu. Zahvaljujući tome imamo situaciju da sve pogodnosti na tržištu koje bi dala konkurencija, ili ukidanje nekih dažbina, ne idu potrošačima u korist. Kupci tako ostaju zakinuti sa visokim cenama. Sada potrošnja ozbiljno pada, ali cene ne. Kod nas su cene "elastične" samo kada idu nagore. To se dešava, recimo, i sa kursom, kada on skoči i cene porastu, kada oslabi, cene miruju. To je zato što, jednostavno, konkurencija nije uspostavljena.
Srpski agrar konkurentan
Razmena poljoprivrednih proizvoda između EU i Srbije, pokazuje, međutim, da je srpski proizvođač konkurentan, jer iz godine u godinu ostvarujemo suficit sa Starim kontinentom. – I pored toga što je došlo do snižavanja carina prethodnih godina Srbija Evropskoj uniji prodaje više poljoprivrednih proizvoda, nego što ih kupuje iz EU – dodaje Bojana Todorović. – Taj suficit je u 2010. iznosio 488 miliona evra, u 2011, i 2012. je nastavljen isti trend sa suficitom od oko 500 miliona evra. U prvom polugodištu 2013 dolazi do smanjenja suficita, ali pre svega zbog posledica prošlogodišnje suše.
Izvor: Večernje novosti
Izvor: Večernje novosti