Povećanje kamate zbog finansijske krize, te naplata kredita po nižem kursu, a otplata po višem, i provizije koje bankari nazivaju i pratećim najčešći su osnovi zbog kojih građani mogu da tuže banke.
Advokati tvrde da je najčešći razlog za tužbu povećanje kamate u skladu s promenom poslovne politike banke, bilo da je u pitanju kredit, dozvoljeni minus ili kartica. Sa ovakvom praksom banke su počele 2008. Osnovne kamate libor i euribor su pale, ali pojedine banke nisu smanjivale kamatu, neke su je čak povećavale i do dva procenta.
Advokat Jelena Jelić kaže da banku mogu da tuže svi kojima je banka povećala kamatu bez saglasnosti uz argument da na to ima pravo po osnovu poslovne politike. Jelićeva je, inače, zastupala slučaj Kosane Rošulj, prvog klijenta u Srbiji koji je nedavno drugostepenom presudom dobio banku. Zbog nezakonitog povećanja kamate, Kosana je KBS banci dala 1.325 franaka više. Sud je, međutim, presudio da banka to mora da vrati, kao i da snosi trošak sudskog postupka od 57.800 dinara.
– Slučaj je bio komplikovan. Predmet je pokrenut 2011, kada na snazi nije bio Zakon o zaštiti finansijskih korisnika. Praktično sam se pozivala na povredu osnovnih načela obligacionih odnosa jer se banka ponašala nadmoćno umesto da bude ravnopravna s klijentom – kaže Jelićeva za „Blic“.
Dejan Gavrilović iz Udruženja korisnika bankarskih usluga „Efektiva“ tvrdi da građani mogu da tuže banku i zbog primene različitih kurseva. Banke su neretko isplaćivale kredit po najnižem kupovnom kursu, a klijenti su rate morali da otplaćuju po najvišem prodajnom kursu.
– Osnov tužbe često su bile i zelenaške zatezne kamate. Po zakonu je ona trenutno 8,5 odsto godišnje. Neke banke je obračunavaju čak 0,5 odsto dnevno – kaže Gavrilović.
Desetak građana je tužilo banke i zbog provizije za obradu kredita. Sporno je to što banke propisuju istu proviziju za različite iznose zajmova. Praktično, bankar obavi isti posao za kredit od hiljadu i od 50.000 evra, ali prvom klijentu uzme 20 evra, a drugom 100. Predmet tužbe može da bude i provizija za praćenje kredita. – Šta znači praćen? Kao kredit beži, a ja ga pratim – pita se Gavrilović.
Pred sudovima u Srbiji je oko 450 predmeta protiv banaka, od kojih se 90 odsto odnosi na povećanje kamate za kredite u švajcarcima. Tridesetak predmeta je rešeno u korist klijenata na prvostepenim sudovima, a jedan i na drugostepenom.
Prema podacima NBS, u prvoj polovini ove godine građani su uputili 589 prigovora na banke, od čega na kredite ide 53 odsto, na tekuće račune 18 i na platne kartice 14,8 procenata. Najviše zahteva se odnosilo na povraćaj sredstava zbog povećanja kamate i pojašnjenja načina obračunavanja rate kredita.
Izvor: Blic