Veterinarska inspekcija je, u ovoj godini, stavila van prometa 8 tona mesa, ali nikada i nigde nije naznačeno koje je meso u pitanju.
Uprkos konstantnim zahtevima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), inspekcija nije dostavila izveštaj koje je meso povučeno sa tržišta, kog proizvođača, iz kojih prodavnica, niti bilo koju od drugih informacija koje su relevantne za potrošače.
Kako RTS prenosi:
Uprkos konstantnim zahtevima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), inspekcija nije dostavila izveštaj koje je meso povučeno sa tržišta, kog proizvođača, iz kojih prodavnica, niti bilo koju od drugih informacija koje su relevantne za potrošače.
Kako RTS prenosi:
Šnicla ista, cene različite
U gradovima Srbije razlike u ceni mesa i do sto dinara po kilogramu. Od klanice do potrošača mnogo je činilaca koji utiču na cenu. Domaći proizvođači mesa kažu da im država ne pomaže dovoljno. Da bi zaradili meso moraju skuplje da prodaju otkupljivačima. Trgovci, pak, da bi opstali, oslanjaju se na visoke marže.
Cene mesa u Srbiji različite su od grada do grada čak i 100 dinara. To je, kažu stručnjaci, posledica monopolizovanog tržišta, liberalizacije uvoza i nedovoljne sistemske podrške države domaćim proizvođačima mesa. Meso za građane Srbije postaje luksuz što potrvđuje podatak da ga tri puta manje jedemo nego Evropljani.
Malo je onih koji po meso idu ne gledajući cene. Kupci u Srbiji, kad god mogu, šetaju od mesare do mesare, jer su cene različite.
Od grada do grada, meso isto, a cena ni slična. Beograđani i Požarevljani junetinu plaćaju skoro isto, dok je kilogram svinjskog mesa 120 dinara skuplji u Beogradu. Zrenjaninci šnicle plaćaju 100 dinara manje, a Vranjanci 90.
Od klanice do potrošača mnogo je činilaca koji utiču na cenu. Domaći proizvođači mesa, kažu, država im ne pomaže dovoljno. Da bi zaradili meso moraju skuplje da prodaju otkupljivačima. Trgovci, pak, da bi opstali, oslanjaju se na visoke marže.
Vlasnica mesare u Beogradu Nada Vujnović smatra da bi država trebalo da pomogne tako što će prvo da finansira proizvođače mesa raznim stimulacijama i na taj način cene mesa bile bi povoljnije.
Vlasnici farmi koji imaju i klanice i prodavnice, mogu da ponude jeftinije meso.
"U ovoj situaciji mi smo pozitivni, međutim, jedan duži period je bio kada smo mi prodavali robu ispod cene koštanja", kaže Zvonko Milenković iz mesare u Požarevcu.
U Privrednoj komori Srbije kažu da državi nedostaje pravilnik koji bi uredio oblast proizvodnje mesa, da bi mogla više da pomogne poljoprivrednicima koji se tim poslom bave.
Nenad Budimović, sekretar u PKS kaže da mora da se oceni kolika je ustvari ta vrednost tovljenika, "nego se jednostavno na liniji klanja odredi i na osnovu toga se formira cena".
Na cenu utiče i to što meso uvozimo. Samo od početka godine u Srbiju je stiglo oko 8.000 tona.
Goran Papović iz NOPS-a kaže da su farme pred gašenjem, jer liberalizacija uvoza, nemanje kontrole, neredovne kontrole od strane veterinarske inspekcije i na samoj granici otvoraju prostor mnogim domaćim i stranim špekulantima da se na tržište Srbije uvozi sve i svašta kad je u pitanju meso.
Domaća krmenadla i ona iz uvoza nisu iste. Iz Španije, Nemačke, Austrije, stiže uglavnom smrznuto meso. Ako se odleđeno brzo ne rasproda, može da posluži samo u ishrani životinja, tvrde zaštitnici potrošača. Inspekcije proveravaju i šta prodaju trgovine.
Direktorka Veterinarske inspekcije u Beogradu Zorica Novaković kaže da je ove godine izvršeno je oko 6.500 kontrola i stavljeno van prometa oko osam tona mesa.
"Meso je stavljeno van prometa zato što nije bila adekvatna deklaracija, protekao mu je rok upotrebe i nije adekvatno čuvano", rekla je Novakovićeva.
Uprkos činjenici da je domaće meso svežije, uvoza će i dalje biti. Jer kada već poskupljuje našu proizvodnju dobro bi bilo da mu kvalitet nije sporan. Samo ove godine, zbog raznih nepravilnosti, veterinarska inspekcija je na graničnim prelazima sprečila da se uveze 87 tona različitih vrsta mesa.
Cene mesa u Srbiji različite su od grada do grada čak i 100 dinara. To je, kažu stručnjaci, posledica monopolizovanog tržišta, liberalizacije uvoza i nedovoljne sistemske podrške države domaćim proizvođačima mesa. Meso za građane Srbije postaje luksuz što potrvđuje podatak da ga tri puta manje jedemo nego Evropljani.
Malo je onih koji po meso idu ne gledajući cene. Kupci u Srbiji, kad god mogu, šetaju od mesare do mesare, jer su cene različite.
Od grada do grada, meso isto, a cena ni slična. Beograđani i Požarevljani junetinu plaćaju skoro isto, dok je kilogram svinjskog mesa 120 dinara skuplji u Beogradu. Zrenjaninci šnicle plaćaju 100 dinara manje, a Vranjanci 90.
Od klanice do potrošača mnogo je činilaca koji utiču na cenu. Domaći proizvođači mesa, kažu, država im ne pomaže dovoljno. Da bi zaradili meso moraju skuplje da prodaju otkupljivačima. Trgovci, pak, da bi opstali, oslanjaju se na visoke marže.
Vlasnica mesare u Beogradu Nada Vujnović smatra da bi država trebalo da pomogne tako što će prvo da finansira proizvođače mesa raznim stimulacijama i na taj način cene mesa bile bi povoljnije.
Vlasnici farmi koji imaju i klanice i prodavnice, mogu da ponude jeftinije meso.
"U ovoj situaciji mi smo pozitivni, međutim, jedan duži period je bio kada smo mi prodavali robu ispod cene koštanja", kaže Zvonko Milenković iz mesare u Požarevcu.
U Privrednoj komori Srbije kažu da državi nedostaje pravilnik koji bi uredio oblast proizvodnje mesa, da bi mogla više da pomogne poljoprivrednicima koji se tim poslom bave.
Nenad Budimović, sekretar u PKS kaže da mora da se oceni kolika je ustvari ta vrednost tovljenika, "nego se jednostavno na liniji klanja odredi i na osnovu toga se formira cena".
Na cenu utiče i to što meso uvozimo. Samo od početka godine u Srbiju je stiglo oko 8.000 tona.
Goran Papović iz NOPS-a kaže da su farme pred gašenjem, jer liberalizacija uvoza, nemanje kontrole, neredovne kontrole od strane veterinarske inspekcije i na samoj granici otvoraju prostor mnogim domaćim i stranim špekulantima da se na tržište Srbije uvozi sve i svašta kad je u pitanju meso.
Domaća krmenadla i ona iz uvoza nisu iste. Iz Španije, Nemačke, Austrije, stiže uglavnom smrznuto meso. Ako se odleđeno brzo ne rasproda, može da posluži samo u ishrani životinja, tvrde zaštitnici potrošača. Inspekcije proveravaju i šta prodaju trgovine.
Direktorka Veterinarske inspekcije u Beogradu Zorica Novaković kaže da je ove godine izvršeno je oko 6.500 kontrola i stavljeno van prometa oko osam tona mesa.
"Meso je stavljeno van prometa zato što nije bila adekvatna deklaracija, protekao mu je rok upotrebe i nije adekvatno čuvano", rekla je Novakovićeva.
Uprkos činjenici da je domaće meso svežije, uvoza će i dalje biti. Jer kada već poskupljuje našu proizvodnju dobro bi bilo da mu kvalitet nije sporan. Samo ove godine, zbog raznih nepravilnosti, veterinarska inspekcija je na graničnim prelazima sprečila da se uveze 87 tona različitih vrsta mesa.