U doba kada su poštanski sandučići, novine, bandere i internet prepuni oglasa koje ostavljaju vodoinstalateri i električari, sve je teže napraviti pravi odabir, pa građanima Srbije u kuću umesto pravih, sve češće ulaze priučeni majstori i prevaranti.
Mnogi od njih koriste to što im cene nisu zakonom ograničene, pa kada vide da mogu, najmanje popravke naplaćuju i deset puta više nego što bi trebalo.
Kada majstor popravku naplati nerealno mnogo ili ne obavi posao kako treba, nezadovoljni građani ne mogu mnogo da učine, pogotovo ako su mu u trenutku zbunjenosti i bez mnogo razmišljanja, već dali novac u ruke.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjava za “Blic“ da je prevaranata mnogo, ali da i potrošači samo snose deo odgovornosti kada postanu žrtve njihovih prevara.
– U Zakonu o zaštiti potrošača stoji da majstori moraju da izdaju račun za ono što rade, da u njemu mora da stoji koji su materijali korišćeni, koja im je cena, ali i koliko košta dolazak majstora i njegov rad. Pravilo je da se, ukoliko se ne dogovori drugačije, koriste materijali srednjeg kvaliteta i cene, pa majstori ne bi smeli nerealno visoku cenu da pravdaju korišćenjem ekstrakvalitetnog materijala. Potrošači su krivi što ne prave ugovor sa izvođačima usluga i što ništa ne stavljaju na papir, a bez dokaza teško je naknadno povratiti novac – kaže Papović i dodaje da polovina majstora koji se reklamiraju nije uopšte registrovana kao pravno lice.
Građani koji ne uspeju da reše problem sa majstorom žale se nekoj od organizacija za zaštitu potrošača koje samo mogu da im pomognu oko angažovanja veštaka i pripreme predmeta za sud. Zbog velikih sudskih troškova, građani najčešće odustaju od tužbe.
Koliko su problemi sa majstorima rasprostranjeni, najbolje govori podatak po kome je upravo to razlog svake četvrte reklamacije nezadovoljnih potrošača.
To je na svojoj koži osetila Radmila Popović (78), penzionerka iz Beograda, kojoj je majstor za otpušavanje WC šolje naplatio više od 10.000 dinara.
– Živim sama i nemam nikoga ko bi mogao da mi pomogne oko kvarova u kući. Čak i za zamenu sijalice ponekad moram da zovem majstora, pa mi za tu uslugu naplate oko 1.000 dinara. Ali šta ću, sama ne mogu, pa platim. I tih 10.000 dinara sam platila, ubeđena da je to realna cena, pa sam tek posle u razgovoru sa komšijama shvatila sam da sam prevarena, ali tada više ništa nisam mogla da učinim – priča ona.
Prevaranti ne predstavljaju problem samo potrošačima, nego i poštenim majstorima koji su zbog njih na lošem glasu.
– Bio sam nedavno kod jedne starije žene da joj zamenim grejač na bojleru. Kada sam joj naplatio oko 3.000 dinara, sa novim grejačem, iznenadila se jer je poslednju popravku, zamenu sifona koji košta 250 dinara na pijaci, platila 8.000 dinara. Zbog takvih “kolega“ građani su izgubili poverenje u našu struku generalno, sve češće nas dočekuju na nož i ne veruju nam kada kažemo šta bi još valjalo popraviti – kaže električar Miladin Miletić.
Izvor: Blic