Sramota: Banke deru sad i na održavanju računa

Građani koji imaju otvoren tekući račun, samo za uslugu njegovog održavanja, banke godišnje uzmu oko 25 evra. Ovog meseca većina banaka podigla je te naknade i 35 odsto, a da se nisu potrudile da o promenama obaveste klijente koji kod njih primaju platu, što je njihova zakonska obaveza. Oko 170 miliona evra godišnje zarade banke, ako od svakog klijenta mesečno naplate 200 dinara za održavanje tekućih računa. Milena J. iz Beograda kaže da joj je banka podigla naknadu za održavanje računa, ali je nije udostojila obaveštenja o tome.

– Tek kad sam pogledala izvod, shvatila sam da održavanje računa ne košta više 150 nego 200 dinara. Niko me nije o tome obavestio – tvrdi ona.

U većini banaka kažu da održavanje tekućeg računa naplaćuju samo ako je u poslednja tri meseca bilo promena. – Kod nas je naknada 150 dinara i u tu cenu ulazi vođenje računa, trajni nalog, SMS servis i debitna platna kartica. Oni koji koriste i uslugu e-banke, naknadu plaćaju 200 dinara. Penzioneri održavanje računa treba da plate 100 dinara ili 150 ako koriste e-banku – navode u Komercijalnoj banci.

Po zakonu, banke su dužne da obaveste klijenta bar 15 dana unapred kad menjaju cenu usluge, mada, primetno je da neke od njih zaobilaze propise tako što, na primer, istaknu obaveštenje na zidu u ekspoziturama, čime je pro forme zakon ispoštovan.

– Ako su istakle obaveštenje na vidno mesto u ekspozituri, onda banke mogu da se pozovu na to da je klijent obavešten. A da li ljudi treba da gledaju po zidovima gde šta piše, to je posebna priča, ali u tom slučaju nema zakonskog osnova da klijent tuži banku – kaže za “Blic” Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva.

Neke od njih, međutim, tvrde da su o svim promenama klijenti na vreme obavešteni.

– Kada dođe do promena cena usluga, uvek šaljemo obaveštenja klijentima. Klijent može i sam da promeni neki od paketa, ali pre te promene koju prati i veća naknada mora da potpiše aneks ugovora – objašnjavaju u Eurobanci.

Banke za novac koji leži na tekućem računu, a koji one koriste u svakodnevnom poslovanju, plaćaju klijentima skromnu kamatu. S druge strane, na svakih 1.000 dinara dozvoljenog minusa, gotovo svaka naplati bar 20 dinara mesečno. Kamata na dozvoljeni minus kod nas se kreće oko 35 odsto, dok je u EU prosek 7,92 odsto godišnje.

Izvor: Blic