Sniženjima obmanjuju potrošače

Jeftinijih proizvoda uglavnom nema na rafovima. Poskupe, pa im spuste cene.

Iza akcijskih popusta i sniženja cena u marketima, često se kriju poskupljenja, ali i manjak robe na lageru. Trgovci pribegavaju starim oprobanim trikovima da, najpre, razglase da su „prepolovili“ cenu određenog proizvoda, da bi kupac, iako pređe pola grada, često zatekao prazan – raf! Potrošači retko kada mogu da pronađu one proizvode kojima je najviše snižena cena, uz čuveno poznato objašnjenje „akcija traje dok traju zalihe“. O kojim zalihama se radi i kolike su one zaista, to niko ne kontroliše i potrošači po ko zna koji put budu obmanuti od strane trgovaca. Tim povodom našu redakciju svakodnevno zovu čitaoci.

– Danima reklamiraju toalet-papir „ceva“ i tečnost za ispiranje usta „listerin“, i jedan i drugi proizvod upola cena, ali i pored velikog truda i odlaska u čak tri prodajna objekta istog prodajnog lanca, na Voždovcu, Novom Beogradu i Zemunu, nisam uspeo da ih pronađem – rekao je „Novostima“ Miloš Janković, penzioner.

Uobičajeno je da prometnici navode ekstremno niske cene proizvoda ili usluge, a ne naglašavaju količinu koja je dostupna u prodaji ili nisu istakli kolika je cena bila ranije. U češćim slučajevima ta se cena ne razlikuje mnogo od prethodne. Uz to, proizvodima koji se prodaju po akcijskim cenama ubrzo ističe rok trajanja. Potrošači u Srbiji često su obmanuti i „velikim sniženjima“ na rasprodajama, jer se dešava da najavljeni popusti u reklamama i izlozima nisu ni blizu stvarnih.

– Određenoj robi, konkretno cipelama, najpre podignu cene za 3.000 dinara, a potom je spuste, zapravo vrate na „staru“ cenu – kaže Milica Filipović (48) iz Novog Sada. – Tako se poskupljenjima otvara put na „mala vrata“.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, upozorava da su analizom cena na rasprodajama, zapazili da su one često previsoke i otkrivaju kolike su stvarne marže trgovaca i koji je optimalan nivo cena, kada se uključe i drugi kriterijumi, osim dominantnog – maksimiranja profita.

– U takvom ponašanju trgovaca u Srbiji prepoznaju se prevarne radnje – smatra Bogosavljević. – Opštepoznato je da trgovci pri oglašavanju sniženja cena, rasprodaja, akcijskih prodaja, ne daju informacije o količinama robe koja će se naći na sniženju, naročito kod većih popusta, pa tako ne možete da nađete jeftiniji kačkavalj, paštetu ili toalet-papir, deterdžent za mašinsko pranje.

Zakon o trgovini je predvideo da trgovac može da nudi robu i usluge pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ili prethodnu ponudu. I to sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke, sa obećanjem nagrade, poklonima…

Zakon o oglašavanju obavezuje trgovce, proizvođače i druge učesnike u oglašavanju da oglašavaju tačne informacije, podrazumeva se i one o sniženjima, rasprodajama, akcijskim prodajama…

– Zakonom je zabranjeno nuđenje prodajnih podsticaja na robu koje ima u tako maloj količini da je očigledno da se time namerava privlačenje kupaca radi navođenja na kupovinu druge robe – kaže Vera Vida. – I ovde to trgovci vešto koriste, jer o kojim zalihama je reč i kolike su one, to niko ne kontroliše i potrošači po ko zna koji put budu obmanuti od strane trgovaca.

• 15 odsto robe zbog isteklog roka upotrebe inspekcija povlači iz prometa
• 20 odsto kupaca bira određenu robu zbog kvaliteta
• 80 odsto proizvoda potrošači kupuju pre svega zbog niske cene

I proizvođači imaju svoje načine da prikriju poskupljenja. Tako je u rafovima sada gotovo nemoguće naći nekada uobičajena standardna pakovanja. Gramažu menjaju svi proizvođači, od suhomesnatih prerađevina, grickalica, slatkiša do sredstava za ličnu higijenu. Na rafovima su „smanjena“ pakovanja čokolade, kutije keksa ili grickalice, a pritom je vrlo sitnim slovima zapisano da je u ambalaži manje i do 50 grama. Manje grama, međutim, ne znači i manju cenu. Naprotiv, čokolada od 75 grama staje gotovo isto kao i ona „teža“ za 25 grama.

Izvor: Večernje novosti