Zorka Prljević, direktor Fitosanitarne uprave Crne Gore, kazala je za podgoričke „Vijesti” da je krompir obogaćen kadmijumom, otkriven u okviru kontrole i dodala da je krompir poreklom iz Srbije. Ovu vest za „Blic” potvrdio je i Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata srpskog Ministarstva poljoprivrede, koji je objasnio da su u pitanju dve pošiljke u količini od po 16 i 20 tona, proizvedene na njivama u Guči i Prijepolju.
U pismenom obrazloženju za vraćanje krompira od strane uvoznika u Crnu Goru stoji da krompir nije pravilno kalibrisan i upakovan. Mi smo odmah dali nalog da se urade analize. Jedna pošiljka trenutno se nalazi na superanalizi, a u drugoj je potvrđeno prisustvo kadmijuma od 0,022 miligrama po kilogramu, što je niže od vrednosti koje propisuju naši pravilnici (0,05 mg) – kaže Pajkić i dodaje da su inspektori odmah izašli na njive, ali analize zemljišta nisu pokazale prisustvo kadmijuma.
Krompir sa ovih njiva nije pušten na tržište, i tako će i biti dok analize ne budu gotove – kaže Pajkić.
Preporuka domaćica
Iskusne domaćice izbegavaju korišćenje krompira koji je ispod površine zelen, ili koji na preseku ima crne žilice jer se za takav krompir smatra da nije zdrav jer je previše prskan.
Šta je kadmijum
Kadmijum je metal koji se lako koncentriše u krompiru. S većim taloženjem u organizmu može da izazove oštećenje jetre, bubrega i kostiju. Svetska zdravstvena organizacija definisala je maksimalni nedeljni tolerišući unos kadmijuma bez štetnog dejstva koji iznosi sedam mikrograma po kilogramu telesne težine, a početkom ove godine „Juropien fud sejfti autoriti” zatražila je da se taj unos snizi na 2,5 mikrograma.
Krompir u Srbiji važi za najvažniju povrtarsku kulturu jer se kod nas godišnje proizvede između 800.000 i milion tona. Ove godine zasejano je ukupno 78.268 hektara i proizvedeno 882.900 tona. Ovo povrće je najzastupljenije u ishrani naših građana, ali javnost malo zna kakvog je kvaliteta i koliko je bezbedno za upotrebu.
Analize koje je ove godine radio Generalni inspektorat pokazuju da su sve vrste hrane koje smo kontrolisali dobre jer je neispravnih uzoraka hrane u 2009. bilo ispod jedan odsto.
— kaže Pajkić.
Ali da analize treba prihvatiti s rezervom upozorava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koji kaže da su inspektori ove godine radili obične analize, dok su ozbiljnije izostale jer država za njih ne izdvaja pare.
Naši pravilnici o kvalitetu hrane kaskaju za Evropom, a nemamo ni precizne propise o tome kolika je količina pesticida, herbicida ili fungicida dozvoljena po hektaru, niti upotrebu ovih sredstava neko kontroliše. Tako naši proizvođači umesto da često za prskanje koriste pet litara nekog od tih preparata, s tim što svaki od njih ima proizvodnju za sebe, i posebnu proizvodnju za tržište, što znači da svoju decu štite, a našu truju – kaže Papović i dodaje da je to problem koji država mora da iskoreni i reši, pogotovo što smo konkurisali za izvoz krompira sledeće godine na tržište EU.
A da bi tu dozvolu dobili, kaže on Srbija mora da izradi i nove pravilnike o kvalitetu i bezbednosti hrane koji će biti usklađeni sa pravilnicima EU, ali i precizne propise o pravilnoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja.
— Da se na tome radi potvrđuje Dušan Pajkić.
Mi trenutno radimo po postojećim pravilnicima koji su u nekim slučajevima, stroži, u nekim blaži, a u nekim istovetni sa pravilnicima u EU. Do kraja 2010. biće usvojeni svi potrebni pravilnici o kvalitetu i bezbednosti hrane, a već u januaru ćemo usvojiti pravilnik o mikrobiološkoj ispravnosti hrane i pravilnik kojim će se tretirati pesticidi i teški metali u hrani – kaže Pajkić.