Srbija će uskoro dobiti novi pravilnik o zdravstvenim i nutritivnim izjavama na namirnicama, kojim će se uvesti preciznija pravila i ova oblast uskladiti sa standardima EU, izjavio je 19. februara predsednik radne grupe za izradu tog propisa Ivan Stanković. To će uvesti red u postavljanje tvrdnji o koristima od određene namirnice i njenom sastavu i trebalo bi potrošačima da omogući da lakše donesu pravi izbor pri kupovini. Neke od očekivanih promena su uklanjanje ilustracije srca koje bi trebalo da sugeriše pozitivan uticaj namirnice na kardiovaskularni sistem, osim u slučajevima kada je takva tvrdnja odobrena na osnovu dokaza, kao i zabrana oznake "bez dodatog šećera" ukoliko proizvod sadrži druge zaslađivače. Lea Polak iz Instituta za javno zdravlje Hrvatske rekla je da je u Hrvatskoj dosta ovakvih oznaka moralo da se menja i preporučila proizvođačima iz Srbije da što pre počnu da se usaglašavaju sa propisima EU.
"Donošenjem pravilnika ćemo dobiti autorizovane zdravstvene izjave koje proističu iz međunarodnog evropskog i naucnog konsenzusa, iz evaluacija koja je radila evropska agencija za bezbednost hrane EFSA", izjavio je Stanković na radionici o deklarisanju namirnica u oganizaciji naučne organizacije IHIS nutricionizam.
Zdravstvenim izjavama se sugeriše da namirnica ima pozitivne efekte na zdravlje, a nutritivne izjave daju informaciju o visokom ili niskom sadržaju određenih sastojaka, poput vitamina ili soli.
Pravilnik je u završnoj fazi izrade, a pre konačnog donošenja on će biti stavljen na javnu raspravu da bi stručna javnost imala priliku da dostavi komentare i poboljša tekst, izjavio je Stanković.
Kako je naveo, proizvođači će moći da postavljaju samo one zdravstvene izjave koje se nalaze na listi odobrenih, koju će Srbija preuzeti od EU, a mehanizam za dopunjavanje ove liste biće utvrđen Pravilnikom i na njemu se još radi.
Predstavnica Zavoda za javno zdravlje Hrvatske Lea Polak rekla je da je u Hrvatskoj dosta nutritivnih i zdravstvenih izjava moralo da bude promenjeno, i preporučila proizvođačima u Srbiji da se što pre usklade sa propisima EU. Kao neke od primera navela je napolitanke sa zaslađivačima koje više ne mogu da nose oznaku "bez dodatog šćećera", kao i da "naš krompir sadrži vitamina c kao dve jabuke, jer ne postoji jasna mera koliko tog vitamina ima u dve jabuke.
Problem sa usklađivanjem sa ovim propisima imale su i firme iz EU. One su, naime, do 2012. podnele 44.000 zdravstvene tvrdnje na odobravanje. EFSA ih je na osnovu istog sadržaja svela na 4.600, a odobrila je tek 222 kojima je obuhvaćeno 500 tvrdnji sa početne liste. Kako je navela Polak, neki zahtevi su još na čekanju, a kao primer je navela izjave o raznovrsnim blagotvornim dejstvoma probiotika. Deo predviđenih izjava ne sme se koristiti, iako preliminarni podaci studija pokazuju da su probiotici korisni.
Među zabranjenim tvrdnjama nalaze se neke koje se i dalje mogu videti na proizvodima u Srbiji, poput toga da 28 grama badema dnevno doprinosi održanju zdravog nivoa holesterola i zdravlja srca, što po mišljenju EFSA nije u dovoljnoj meri dokazano.
Na ovsu se često mogu videti tvrdnje o blagotvornim efektima na zdravlje. U EU se među dozvoljenim tvrdnjama našla da beta glukan iz ovsa smanjuje holesterol, a zabranjena je izjava o tome da ovas doprinosi smanjenju nivoa glukoze u krvi.
Novi pravilnik će uvesti jasna pravila u vezi sa nutritivnim izjavama tako što će se tačno znati koliki udeo određene materije poput vitamina ili masnoće mora biti da bi se navelo da je taj proizvod bogat ili siromašan tom materijom, kao i koliko kalorija može imati proizvod da bi se navelo da je niskoenergetski.
Oznaku niska kalorijska vrednost moći će da ponese samo proizvod koji ima do 40 kalorija po 100 grama čvrste hrane ili 20 kalorija na 100 militara tečnosti, a da bi se navelo da je namirnica izvor proteina potrebno je da najmanje 12 odsto kalorija dolazi iz proteina.
Sa druge strane, neće biti moguće napisati da proizvod ne sadrži dodate šećere ukoliko je u njega dodat zaslađivač ili bilo koji drugi sastojak radi postizanja slađeg ukusa. Kompletna lista može se naći na sajtu Evropske komisije.
Izvor: EurActiv.rs