Najnovije povećanje cene telefonske pretplate od 100% ponovo je pokrenulo nekoliko ozbiljnih pitanja.
Najpre, da li je u ovom trenutku moralo doći do povećanja cene u ovom iznosu? Posebno, ako se ima u vidu poslednja korekcija cene od 250% (novembar 2008.). Prostom računicom dolazi se do neverovatnog procenta od čak 350% u periodu od godinu i po dana. Deluje zapanjujuće davanje saglasnosti „RATEL"-a na ove zahteve.
Ali, važnije od svega jeste zapravo pitanje šta mi zapravo plaćamo? Pod pojmom pretplata ne nudi se potrošačima ništa osim 150 „besplatnih" impulsa. Ako bismo dosledno primenili cenovnik „Telekom"-a došli bismo do cifre od celih 70 dinara?! Deluje krajnje neozbiljno da se u jednoj pravnoj državi potrošačima naplaćuje gotovo 6 puta više.
Tu dolazimo do problema koji se tiče naplate usluga koje potrošač niti je tražio, niti su mu pružene. Jer, podsetimo, nakon potrošenih 150 impulsa svaki naredni se plaća po važećem Cenovniku. Dakle, u plaćanju obavezne pretplate za telefonski priključak u iznosu od 388,00 dinara svako domaćinstvo u Srbiji poklanja „Telekom"-u više od 300 dinara. Svakog meseca. Ako se zna da postoji više od 2,5 miliona pretplatnika fiksne telefonije dolazi se do zapanjujućeg podatka o mesečnom prihodu u iznosu od preko 7 miliona €.
Pitanje Ustavnosti ovakvog načina naplate ne bi donelo boljitak građanima Srbije. Verovatno bi se pretplata, kao takva, ukinula ali bi se istog trenutka upotrebio novi termin za naplatu nekakve naknade za upotrebu telefonskog priključka ili kroz povećanje cene telefonskog impulsa.
Dok stvarna zaštita potrošača ne postane prioritet ovoj i svakoj narednoj Vladi, ne ostaje nam ništa drugo osim ovakvog načina borbe za svoja prava.