Prosečan srpski potrošač gotovo polovinu mesečnih primanja daje na hranu, umesto kvaliteta gleda cenu, prinuđen je da štedi, pa smanjuje broj odlazaka u kupovinu, manje kupuje meso, kupuje kozmetiku na pijacama, odeću “kod Kineza“, ali se ipak ne odriče blagodeti moderne tehnologije – mobilnog telefona i interneta.
Štednja – Sa povećanjem niže stope PDV-a sa osam na 10 odsto koje je donelo skok cena osnovnih životnih namirnica, ali i sa poskupljenjem goriva i cigareta, građani su pretrpeli još jedan udar na budžet i u skladu s tim bili primorani da dodatno srežu svoje troškove.
Potrošači su počeli sve racionalnije da se ponašaju i da idu isključivo u planirane kupovine, sa spiskom u ruci i s unapred isplaniranom količinom novca za trošak. Za samo dve godine, prosečan račun u prodavnici pao je sa nepunih 600, na oko 300 dinara, a umesto jednom nedeljno, građani su u velike kupovine krenuli jednom mesečno. U lokalnim prodavnicama, na komšijsko poverenje, otvara se kupovina "na crtu“.
Samo na hranu prosečan srpski kupac izdvaja gotovo polovinu mesečnih primanja, a u dnevnoj korpi već su mu godinama isti proizvodi – hleb, mleko, jogurt i sve jeftinija vrsta suvomesnatih proizvoda.
Kako bi povećali promet, koji godinama konstantno opada, proizvođači i trgovci trude se da izađu u susret kupcima organizovanjem raznih akcija i sniženja.
– Iako su nam na akcijama često i uvozni slatkiši, kozmetika, bela tehnika i tehnika, građani najčešće po sniženoj ceni pazare meso, koje van sniženja malo ko i pogleda, zatim voće i povrće, ulje, brašno, suvomesnate proizvode i paštete – odnosno osnovne životne namirnice, što je poražavajuće – kažu u jednom trgovinskom lancu.
Kućne aparate i nameštaj srpski potrošač menja na svakih 20 godina, a kasni sa plaćanjem bar jednog računa za komunalije. Ipak, iako veliki deo nacije šeta u starim cipelama, srpski kupac će uvek imati poslednji model mobilnog telefona – za dinar, ili uz otplatu na dve godine, na rate…
Izvor: 24sata