Kako reklamiraju hranu kao lek: zdravo je, keve mi!

Mislim da treba uvesti novu kategorizaciju u reklamiranje hrane, vrsta KEVE MI reklame. Jer, i na tarabi piše svašta, keve mi, ali je to i dalje taraba. Zašto bi onda pašteta bila dobra za srce, a ne samo pašteta za na hleba? Ili, voda koja leči srce, a ne samo voda za hidrirati organizam? Ili, pivo za grip, a ne jednostavno pivo za da se napiješ.

Malo je reći da sam se zabavljala u onom kratkom periodu kada mi se u medijima, kao prosvetljenje neko, prikazala “pašteta za vaše zdravo srce” preduzeća Ečka. Prvo sam mislila, ako imate zdravo srce, onda smete da je jedete. Onda sam skapirala da ljudi najozbiljnije tvrde da će vam srce biti zdravo ako jedete ovu paštetu.

Napravili ljudi riblju paštetu i proglasili je dobrom za vaše srce. Mislim, pašteta koju ja napravim, koja je po svim parametrima zdravo pripremljena (ako verujem da su njeni sastojci koje sam kupila ispravni i nezagađeni), još uvek ne smem ni u svojoj kući da kažem da je zdrava za srce, bokte. I, uopšte, kako možeš da tvrdiš da ti je proizvod široke potrošnje zdrav za srce, ako si iole ozbiljan?

Eto, Ečka je pokušala, ali je ubrzo zamoljena da sve svoje reklame, sa tim sloganom, povuče s medija nakon intervencije Udruženja potrošača, jer – nije zakonito tvrditi da je neka hrana zdrava, osim ako za to nemaš rezultate validnog istraživanja. Predmet je u postupku pred sudijom za prekršaje.

Međutim, na svom sajtu, Ečka i dalje tvrdi da njen proizvod blagotvorno utiče na zdravlje:

(Tržišna inspekcija naredila povlačenje svih reklama u kojima se tvrdi da je pašteta dobra za srce. Na veb sajtu proizvođača, međutim, još uvek joj se pripisuju lekovita svojstva.)

Srce je omiljena tema i drugim proizvođačima. Sećate li se, Mivela Mg, oni su otišli toliko daleko da su na etiketi tvrdili da vodu (zdravu za srce, of kors) “preporučuje Udruženje za srčanu slabost Srbije”, osnovano 2011. godine, koje svoje preporuke bazira na nekom istraživanju o uticaju magnezijuma na srce, zastarelom, neaktuelnom, svakako nerađenom za Mivelu, a svakako korišćenom protiv volje vođe istražavanja.

E, vidite, ne možete tvrditi da nešto leči u vašoj vodi, pašteti ili semenkama, ako niste prethodno uradili istraživanja, namenska i ciljana, kojima svoju tvrdnju možete potkrepiti, jer ste dobre rezultate lečenja dobili. Ako hoćete prehrambenom proizvodu da pripišete neka lekovita dejstva, vi ste totalno onemogućeni različitim zakonima ove zemlje, i u redu je što je tako. Ne zbog tebe i mene, već zbog onog sveta koji u te tvrdnje može da poveruje (pa zanemari svoju terapiju, na primer).



(Ministarstvo zdravlja zabranilo korišćenje ovakve reklame na etiketi. Previdelo je, međutim, tvrdnje koje su ostale na veb sajtu.)

Kefir za dugovečnost, kefir za mladost, kefir za predsednika! Da je to uradio neki tamo mali proizvođač, pa hajde. Ali, kad Meggle odabere da opiše svoj proizvod kao eliksir mladosti to je, onako, ispod svake kritike, što bi rekao razredni starešina.

Eliksir, inače, po mitologiji, predstavlja čarobni napitak čijim ispijanjem se produžava mladost, postiže besmrtnost, a po predanju može čak da stvori i nov život. E, pa. Kad ozbiljan igrač iz mlečne industrije padne tako nisko da dozvoli da mu se proizvod opisuje kao eliksir, da bi nečija baba poverovala da će sebi produžiti život jer tako piše na plastičnoj flašici, onda stvarno.



(Najverovatnije nije u skladu sa zakonom zbog prekršenog načela istinitosti i proverljivosti. Ali, nikom ništa.)

Ovaj primer je za kraj, jer ne možeš ni da ga shvatiš ozbiljno. Da, smišljeno je kao fora, s rimom za prvi razred koja se dopada onima kojima se dopada i ovo pivo. Ne kažem ništa, samo gledam broj lajkova i komentare.

Međutim, znate, uverena sam da je i ovo protivzakonito, iako je skoro pa simpatično.

Samo probajte da zamislite situaciju u kojoj neko, oboleo od virusa gripa, krene da cepa pivo, padne u komu ili, u boljem slučaju po obe strane samo još više sebi ugrozi zdravlje, a porodica dokaže da je pokušao da se leči pivom jer slogan kaže da leči grip. U Americi bi od toga bio proces godine. Ali, verujte, i ovde bi u tom slučaju za sud bilo posla.


(Najverovatnije nije u skladu sa zakonom zbog pripisivanja lekovitog svojstva. Ali, nikom ništa.)

Da bi proizvođač hrane mogao javno, kroz reklamu, na etiketama ili na svom veb-sajtu da tvrdi da je njegov proizvod dobar za zdravlje ili da na zdravlje utiče, morao bi da ima konkretne dokaze (namensko validno istraživanje, na primer). Zapravo, najmanje tri zakona, tj. pravilnika, zabranjuju proizvođaču da se ovako ponaša na tržištu:

• Zakon o bezbednosti hrane (Sl. glasnik RS, br. 41/2009) zabranjuje označavanje i reklamiranje proizvoda na način koji potrošača može da dovede u zabludu u pogledu sastava, svojstava ili dejstva hrane ili pripisivanje lekovitog svojstva.
• Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, br. 85/2013) propisuje da deklarisanje mora da se vrši na način kojim se ne obmanjuje krajnji potrošač kao i da deklarisanje mora da se vrši na način kojim se hrani ne pripisuju osobine prevencije i lečenja bolesti ljudi, osim ako ovim pravilnikom i posebnim propisima nije drugačije propisano.
• Zakon o oglašavanju („Sl. glasnik RS”, br. 79/2005) propisano je da oglasna poruka mora da bude istinita, potpuna i određena, u skladu sa zakonom, dobrim poslovnim običajima lojalne konkurencije i profesionalnom etikom.

Sva četiri gornja primera su “keve mi” tvrdnje, najrasprostranjeniji oblik reklamiranja hrane na našem tržištu.

Zato je najbolje da budete skeptični prema ovim izjavama o hrani koje vidite na ambalaži: zdravo, dijetalno, za srce, za nesanicu, za probavu, za mršavljenje, za vitak struk… sve te izjave su uglavnom paušalne tvrdnje proizvođača koji se samo bore za svoje mesto na tržištu, a pitanje je da li uopšte misle na vaše zdravlje. Ili je to samo profit.

Izvor: Mooshema