Kontrolori i monteri EPS-a registrovali su 52 načina za krađu struje, a pet se najčešće primenjuju. To su direktno priključenje na banderu, zatim u samoj kući uključenje na dovod pre brojila, zamena mesta žica za odvod i dovod, pa se strujomer okreće unazad i briše utrošenu struju, kočenje iglom obrtnog dela brojača i postavljanje jakog magneta na brojilo.
Kradljivci magnete umotavaju u tkaninu ili izolir trakom pričvrste na strujomer da ne bi ostavili trag krađe. Paze i da magnet povremeno uklanjaju da ne izazovu sumnju drastičnim smanjenjem potrošnje.
U usamljenim kućama, objašnjava monter EPS-a, domaćini imaju specijalne kuke povezane s produžnim kablom koje kače na obližnji stub i tako mimo brojila, uglavnom noću, napajaju uređaje koji troše najviše struje.
U Direkciji za distribuciju električne energije procenjuju da se godišnje ukrade struja za oko sedam milijardi dinara. To znači da struju krade oko 116.000 domaćinstava, kojima je prosečan mesečni račun 5.000 dinara.
– Otkrijemo oko 20.000 krađa godišnje, što je samo dvadesetak posto – kažu u EPS-u i dodaju da “borbu često dobijaju oni koji kradu”.
Razlog je i to što EPS nema pomoć države ni kad uhvate kradljivce na delu. Iako je reč o krivičnom delu za koje je predviđena i zatvorska kazna od tri godine, sudovi kradljivce ne teraju na robiju.
– Veoma je teško naplatiti račune od kradljivaca, obično nema imovine za prinudnu naplata. Najveći broj optuženih bude osuđen uslovnom kaznom ili se nagodi sa tužiocem, pa bude kažnjen malim novčanim iznosom uz obavezu plaćanja ukradene struje – kažu u EPS.
Kontrolori u EPS-u procenjuju povremeno da li je potrošnja nekog domaćinstva realna. Najlakše je otkriti one koji se ilegalno priključe, jer nemaju registrovane strujomere. Krađu struje u EPS pokušavaju da spreče i izmeštanjem brojila iz kuća. Ovakva akcija sprovodi se u Malom Mokrom Lugu, nadomak Beograda. Ormani sa strujomerima se postavljaju na javne površine ili bandere i drže pod ključem.
Kradljivci magnete umotavaju u tkaninu ili izolir trakom pričvrste na strujomer da ne bi ostavili trag krađe. Paze i da magnet povremeno uklanjaju da ne izazovu sumnju drastičnim smanjenjem potrošnje.
U usamljenim kućama, objašnjava monter EPS-a, domaćini imaju specijalne kuke povezane s produžnim kablom koje kače na obližnji stub i tako mimo brojila, uglavnom noću, napajaju uređaje koji troše najviše struje.
U Direkciji za distribuciju električne energije procenjuju da se godišnje ukrade struja za oko sedam milijardi dinara. To znači da struju krade oko 116.000 domaćinstava, kojima je prosečan mesečni račun 5.000 dinara.– Otkrijemo oko 20.000 krađa godišnje, što je samo dvadesetak posto – kažu u EPS-u i dodaju da “borbu često dobijaju oni koji kradu”.
Razlog je i to što EPS nema pomoć države ni kad uhvate kradljivce na delu. Iako je reč o krivičnom delu za koje je predviđena i zatvorska kazna od tri godine, sudovi kradljivce ne teraju na robiju.
– Veoma je teško naplatiti račune od kradljivaca, obično nema imovine za prinudnu naplata. Najveći broj optuženih bude osuđen uslovnom kaznom ili se nagodi sa tužiocem, pa bude kažnjen malim novčanim iznosom uz obavezu plaćanja ukradene struje – kažu u EPS.
Kontrolori u EPS-u procenjuju povremeno da li je potrošnja nekog domaćinstva realna. Najlakše je otkriti one koji se ilegalno priključe, jer nemaju registrovane strujomere. Krađu struje u EPS pokušavaju da spreče i izmeštanjem brojila iz kuća. Ovakva akcija sprovodi se u Malom Mokrom Lugu, nadomak Beograda. Ormani sa strujomerima se postavljaju na javne površine ili bandere i drže pod ključem.
Petina
Otkrije se tek svaki peti kradljivac. EPS godišnje gubi sedam milijardi dinara zbog krađe električne energije.
Izvor: Blic
Izvor: Blic