Zemlje članice EU su 2013. godine kroz Sistem brzog upozoravanja na hranu i stočnu hranu RASFF izdale 19 obaveštenja i upozorenja koja se odnose na robu poreklom iz Srbije, a od početka ove godine bile su podnete dve prijave. U Delegaciji EU u Srbiji kažu da su povremene nepravilnosti očekivane u trgovini hranom, ali da je činjenica da su Srbiji potrebne bolje kontrole u ovom sektoru. U Ministarstvu poljoprivrede navode da je RASFF veoma koristan srpskim vlastima kako bi lakše otkrile izvore rizika u lancu prehrane. Sistemu RASFF zemlje članice su u 2013. poslale 3.205 upozorenja i obaveštenja, što je 8% manje nego prethodne godine. Kako je pokazao preliminarni izveštaj, najviše prijava bilo je zbog patogenih mikroorganizama poput virusa i bakterija (774) i mikotoksina (405). Srbija se uklapa u tu statistiku budući da se dobar deo prijava na proizvode poreklom iz Srbije odnosi na prisustvo aflatoksina i virusa i bakterija.
"Problemi sa bezbednošću hrane mogu se pojaviti u bilo kojoj zemlji. Međutim, srpske vlasti bi trebalo da razmotre primljena obaveštenja i, u slučaju da je više obaveštenja za isti tip proizvoda, da preduzmu neophodne mere u skladu sa rizicima", naveo je šef odeljenja za evropske integracije u Delegaciji Frejk Janmat (Freek Janmaat).
"Krajnji cilj za Srbiju je da otkrije sve nepravilnosti što ranije u lancu ishrane ljudi ili životinja", naveo je on za EurAktiv.
Konkretno, u sistemu RASFF za 2013. godinu za proizvode poreklom iz Srbije ima 19 upozorenja. Od toga je šest podnela Italija zbog prisustva virusa hepatitisa A u mešavini bobičastog voća sa sirovinom iz više zemalja, jednu Danska zbog prisustva norovirusa u malinama distribuiranim iz Poljske, a poreklom iz Srbije, a jednu Hrvatska zbog prisustva salmonele u sladoledu. To znači da je ukupno osam obaveštenja bilo zbog patogenih mikroorganizama.
Bile su dve prijave zbog aflatoksina, jedna zbog prisustva u brašnu, a jedna u kukuruzu poreklom iz Srbije, Rumunije i Bugarske, a obaveštenja o prisustvu mikotoksina su zabeležena i u 2014, sa dve prijave zbog ohratoksina u štrudlama i krekerima. Mikotoksini su otrovi iz plesni, koji su u određenim proizvodima prisutni u veoma malim dozama, dok u većim mogu da budu izuzetno štetni za organizam.
Ostale prijave odnosile su se na prisustvo pesticida u voću, stranih tela odnosno eksera i žice u galetama od kukuruza, kao i nedozvoljene supstance dihlorvos, koja je insekticid, u kukuruzu.
Nema bojazni za potrošače
Kako je istakao Janmat, sporni proizvodi ne mogu na tržište EU, a zemlje porekla su obaveštene o propustima i rizicima i na njima je da procene rizik i preduzmu odgovarajuće mere u zavisnosti od rizika.
Načelnica Odeljenja za sredstva za zaštitu i ishranu bilja u Ministarstvu poljoprivrede Snežana Savčić Petrić rekla je za EurAktiv da se takvi proizvodi povlače i sa srpskog tržišta, pri čemu glavnu ulogu u tome treba da odigra onaj ko je robu i stavio u promet.
"Međutim, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane svi imaju odgovornost u povlačenju robe – prvo proizvođač mora da obavesti sve svoje kupce i da povuče robu, sam potrošač koji je kupio da je vrati, a nadležni organ kontroliše da li je povraćaj robe izvršen", navela je ona.
Proizvođači, kao u najnovijem slučaju štrudli sa povišenim nivoom ohratoksina, ponekad ukazuju da je rizik u obaveštenjima u nekim slučajevima preuveličan i da naknadne analize u evropskim laboratorijama pokažu manji rizik. Sa druge strane, oni ističu da vlasti u Srbiji preuranjeno povlače sve proizvode iz radnji, čak i pre evropskih.
Srbiji potrebne bolje kontrole
Primena RASFF-a biće zadatak Srbije u okviru poglavlja 12 u pregovorima sa EU posvećenog bezbednosti hrane i veterinarskoj i fitoranitarnoj politici. Informacije RASFF se, kako je navela, distribuiraju u odgovarajuće jedinice u Ministarstvu u zavisnosti od toga da li je reč o hrani biljnog i životinjskog porekla.
Janmat iz Delegacije EU u Srbiji ukazuje da je Srbija već ispunila dosta uslova koje traži EU, na osnovu čega je i odobren izvoz široke palete poljoprivrednih proizvoda u EU. Međutim, potrebni su još značajni koraci da bi se obezbedio pouzdano visok nivo zaštite potrošača.
"Iako je deo propisa EU u ovoj oblasti prenet u nacionalno zakonodavstvo, tek treba uspostaviti neke ključne strukture da bi se garantovala bezednost hrane i celom lancu hrane, poput funkcionalnog i kredibilnog sistema nacionalnih referentnih laboratorija", rekao je Janmat.
"Pored toga, sadašnji sistem prinude, posebno kroz inspekcije, treba značajno unaprediti da bi se celokupna proizvodnja u zemlji uskladila sa standardima EU", dodao je on.
Virusi i bakterije – najčešća nepravilnost
U 2013. RASFF-u je poslato 3.205 obaveštenja i upozorenja. Najčešća nepravilnost je prisustvo patogenih mikro-organizama, poput virusa i bakterija, što je prijavljeno u 774 slučajeva. Slede mikotoksini sa 405 i teški metali sa 290 prijava.
Najviše prijava bilo je na voće i povrće – 642, a zatom na orahe i orašaste proizvode i semenke – 272.
U izveštaju su istaknute i česte kombinacije rizika i zemalja. Tako je bilo 61 obaveštenje u vezi sa prisustvom aflatoksina u orasima, orašastim proizvodima i semenkama iz Turske, kao i 60 obaveštenja o salmoneli u živinskom mesu i proizvodima iz Brazila.
Sledi Kina sa 59 slučajeva prenosa hroma sa materijalima u kontaktu sa hranom i 54 slučajeva aflatoksina u kategoriji oraha i orašastog voća i semenki.
Na ovakvoj listi ima i zemalja EU: Poljska se našla "na dnevnom redu" 53 puta zbog salmonele u živinskom mesu i proizvodima, a Španija 43 puta zbog povišenog prisustva žive u ribi i ribljim prpizvodima.
Informacije o proizvođaču i distributeru se ne objavljuju u internet bazi RASFF-a, ali su na raspolaganju nadležnim vlastima.
Od početka godine sistemu je prijavljeno 979 nepravilnosti.
Izvor: EurActiv