Hrana koja se prodaje na uličnim kioscima i u pekarama nije dovoljno bezbedna, što dokazuje i više masovnih slučajeva trovanja poslednjih meseci.
Trinaestoro beogradskih osnovaca završilo je pre nekoliko dana u bolnici zbog trovanja u školskoj pekari. Mesec dana ranije 50 mališana iz valjevskih vrtića dobilo je salmonelu. Krajem prošle godine 259 beogradskih učenika otrovalo se špagetama, u Velikoj Plani je u martu pritvoren trgovac osumnjičen da je meso uginulih životinja mešao sa hemikalijama da bi izgledalo sveže, a zatim ga prodavao u kiosku.
Rad fast fudova proverava čak šest inspekcija. Veterinarska inspekcija kontroliše ispravnost mesa i prerađevina, poljoprivredna povrće, sireve i jaja, turistička gramaže, sanitarna higijenu objekta i osoblja, tržišna cene, dok poreska inspekcija proverava izdavanje fiskalnih računa. Zbog malog broja inspektora kontrole su veoma retke, pa potrošači brzu hranu često uzimaju na sopstveni rizik.
U Veterinarskoj inspekciji kažu da u restoranima brze hrane najčešće zatiču loše higijenske uslove, nepropisno obučene radnike, meso koje stoji van frižidera i za koje nema dokaza o poreklu, hranu sa isteklim rokom trajanja.
– Naročito skrećemo pažnju na loše čuvanje hrane kao što su sirevi, majonez, pavlaka i razni sosevi koji bi trebalo da se drže u rashladnim uređajima, a stoje na pultovima – kažu za “Blic“ u Veterinarskoj inspekciji.
U organizacijama potrošača ističu da se bezbednost brze hrane pogoršala kada je došlo do promene propisa, pa je nadležnost Veterinarske inspekcije delom preneta na proizvođače, klaničare i mesare.
– Licemerno zvuči da zatvaraju kioske brze hrane jer ne izdaju fiskalni račun, a ne zato što prodavci istom rukom uzimaju novac i prave sendviče, što im bubašvabe idu okolo – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.
Izvor: Blic